Sa izlaskom te partije Vladi je potrebno šest poslanika iz opozicionih ili nezavisnih stranaka kako bi joj se izglasalo poverenje i izbegli prevremeni izbori.
Naime, kako objašnjava Gerasimos Hionis, politički analitičar i novinar Sputnjika Grčka, bez koalicionih partnera Siriza je ostala sa 145 glasova u Parlamentu, dok je za ratifikaciju Prespanskog sporazuma i uspešnog sprovođenja glasanja o poverenju neophodan 151 glas.
Hionis kaže da je redakcija Sputnjika u Grčkoj iz izvora u samoj Sirizi saznala da je Cipras uspeo da obezbedi neophodnu većinu za sutrašnje glasanje.
„Do juče je još bila tajna ko su tih šest poslanika koji će podržati Ciprasa. Međutim, tokom dana, oni su jedan za drugim izašli u javnost i potvrdili spremnost da podrže vladajuću partiju. Među njima je ministarka turizma Elena Kontura iz partije Nezavisni Grci, kao i još troje njenih partijskih drugova, Vasilis Kokalis, Fanasis Papahristopulos i Kostas Zuraris. Glas vladajućoj partiji daće i nezavisna poslanica Katerina Papakosta i poslanik partije Potami Spiros Danelis. Dakle, ne ostaje mnogo scenarija razvoja događaja u vezi sa glasanjem o poverenju Vladi — Cipras je obezbedio većinu kako bi se glasanje obavilo u njegovu korist“, kategoričan je Hionis.
I Nikos Pelpas, dugogodišnji dopisnik grčke televizije ERT iz Beograda, veruje da je Cipras obezbedio većinu za podršku svojoj Vladi.
„Sve to što se dešava u Skoplju i Atini liči na neke transakcije i dogovore kako bi se obezbedila većina, u slučaju Grčke za poverenje Vladi Aleksisa Ciprasa, dok je u Skoplju to bilo za Prespanski ugovor, odnosno ustavne promene. Cipras je po svoj prilici pronašao tih šest poslanika, tako da će u sredu Vlada Grčke dobiti poverenje“, kaže Pelpas za Sputnjik.
Na pitanje da li je ta kratkotrajna kriza Ciprasove Vlade naznaka da bi ga Prespanski sporazum mogao koštati uspeha na sledećim izborima u oktobru, Pelspas kaže da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da grčki premijer gubi dva do tri odsto glasova zbog sporazuma Atine i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.
„Sva istraživanja pokazuju da Siriza neće biti pobednik narednih parlamentarnih izbora. Pobednik će, najverovatnije, biti Nova demokratija, partija desnice, koja za sada, prema istraživanjima, ima 36 odsto podrške birača, dok će Cipras imati 24 odsto. Dakle, ankete za sada ne govore da će oni dobiti apsolutnu većinu kako bi sami formirali Vladu, ali sa ovim procentom Nova demokratija neće moći da vlada samostalno. Biće im potreban koalicioni partner kako ne bi išli na neke nove izbore“, navodi Pelpas.
Istoričar Aleksandar Raković deli stav da Ciprasova Siriza neće odneti pobedu na narednim izborima u Grčkoj, ali to više nije ni važno, jer će grčki premijer do tada „završiti posao“.
Poslanici koji će u sredu glasati za poverenje Vladi takođe će glasati i za Prespanski sporazum kada to pitanje dođe na dnevni red, uveren je Raković. Na taj način će se, dodaje, završiti ovaj proces koji je bio mučan za sve.
„Međutim, kako vidimo u Makedoniji, Taljat Džaferi je počeo da potpisuje zakone, što je apsurdno. To je u stvari politički prevrat, jer je Ivanov i dalje predsednik Republike, ali njega potpuno ignorišu. U ovom raspletu situacije u Makedoniji smo zapravo videli da više ne važe nikakva pravila, da će se po svaku cenu nalaziti većina, pa i po cenu pritisaka, ucena, potkupljivanja. Vidimo da je demokratija koju je Zapad doneo samo jedna fasada, a zapravo je na delu golo nasilje“, ocenjuje Raković.
