Utvrđeno je konkretno da mreže aktiviraju deo mozga odgovoran za utvrđivanje važnosti događaja i emocija, kao i oblast koja učestvuje u procesuiranju i očekivanju nagrade.
Kod čestih korisnika, sam pogled na logo izaziva žudnju i hedonističke reakcije, zbog čega postaju zavisnici kojima je nemoguće da se odupru „logovanju“.
Da li su te reakcije spontane, prirodne posledice dužeg konzumiranja mreža, ili su ipak deo nekog šireg plana ili ideje?
„Najpopularnije društvene mreže evoluirale su u pravcu da što više zadržavaju pažnju svojih korisnika. Neka istraživanja čak govore da je Fejsbuk angažovao stručnjake koji su radili u kladionicama u Las Vegasu. Oni su imali zadatak da naprave neke nove funkcionalnosti društvenih mreža, tako da direktno stimulišu određene centre u mozgu i da izazivaju što veću zavisnost za sadržaje koji se objavljuju“, kaže u razgovoru za Sputnjik ekspert za društvene mreže i elektronske medije Lale Marković.
Zbog toga je sasvim očekivano da ljudi sve više vremena provode prikovani za ekrane svojih pametnih telefona, tableta ili kompjutera, prateći neke sadržaje koji najblaže rečeno njima nisu korisni, ali su i te kako korisni kompanijama koje na taj način zarađuju.
Marković ističe da su od zavisnosti najugroženija deca uzrasta od 13 do 18 godina.
„Kada su u pitanju drugi oblici zavisnosti, kao što su recimo kocka, alkohol ili cigarete, postoje zabrane za mlađe od 18 godina, tako da su bar na neki način zaštićeni. S druge strane, na mrežama je potpuno slobodan pristup deci koja nisu imala prilike da izgrade kritičko mišljenje i svoje stavove.“
Marković ocenjuje da se nad dečjim mozgovima vrši marketinški eksperiment. Podsvesno se implementiraju neke vrednosti koje definitivno nisu njihove, nego su vrednosti brendova koji zarađuju na vremenu koje oni provode na mrežama.
„Deca postaju zavisna od toga da li im je neko lajkovao post, da li je komentarisao, šerovao. Povećan je i procenat depresije kod dece izazvane upravo vremenom provedenim na društvenim mrežama.“
Marković smatra da bi bilo idealno da se deca pre 18. godine ne uvode u svet društvenih mreža, dok na drugi način ne formiraju svoja uverenja i svoje vrednosti da bi mogla da imaju kritički stav, jer će inače biti zavedena i izmanipulisana.
Zavisnost od društvenih mreža podstaknuta je i takozvanim sadržajima koji posle 24 sata nestaju, jer sve više podstiču vreme koje je potrebno da bi neko bio aktuelan.
„Povećane su funkcionalnosti koje sve više vezuju pažnju. Jer ako nešto traje samo 24 sata, onda ako želite da budete aktuelni i kul, stalno morate da smišljate nešto novo, što neminovno dovodi do toga da ste na mrežama sve duže.“
Prvi pokazatelji zavisnosti su pre svega zanemarivanje ostalih aktivnosti i česte promene raspoloženja.
„Deca postaju anksiozna kada nemaju neku interakciju. Razdražljivija su, javlja se nesanica. Ono što primećujem i kao roditelj kad posmatram društvo i okruženje, jeste da je povećan stepen agresije kod dece koja provode više vremena prateći sadržaje preko Jutjuba, društvenih mreža, kao i kroz igrice koje su izuzetno agresivne.“
Nekontrolisanim prepuštanjem virtuelnom svetu troši se vreme koje bi moglo pametnije da se iskoristi za stvaranje kontakata i prijateljstava. Jer paralelno sa porastom broja prijatelja na mrežama deca postaju usamljenija, ne ostvaruju se odnosi sa drugima na prirodan način, kroz druženja van tehnologija.
Pored zavisnosti od društvenih mreža, utvrđene su i druge podvrste opsednutosti internet sadržajem.
U ovu grupu su svrstani kompulzivni pretraživači informacija, zavisnici od virtuelnih veza i prijateljstava, opsesivni igrači na mreži i patološki korisnici elektronske pošte ili mejloholičari.
