Vlasnik rasadnika iz Zrenjanina na put dugačak 17.460 kilometara krenuo je letos, sa prijateljem. Upregli su golfa „dvojku“, jer, kako Jovanov kaže za Sputnjik, današnja tehnika je udobna, ali nije kvalitetna.
Imao je samo jedan problem. Uzbuđen, zaboravio je da isključi svetla, pa se akumulator ispraznio. Taksista je s njim obišao desetak prodavnica dok nisu našli odgovarajući, a onda mu je pomogao i da instalira akumulator, a vožnju naplatio simbolično. Ovo je najbolji način za početak priče o Sibiru, u koji sam pošao da bih promenio sliku o tome da je ovo prostranstvo strašno, hladno mesto u kome žive samo medvedi, kaže Jovanov.
„Rusi su jako zatvoreni kod prvog kontakta. Međutim, kad se spomene Srbija, kad čuju da smo iz Srbije, kada vide pasoš u hotelima, bukvalno, osmeh je odmah tu. Od momenta kad saznaju da smo iz Srbije pa nadalje, bili su tu za nas u svakom smislu, da pomognu. To što je taksista uradio za nas, ne verujem da bi iko uradio“, kaže Jovanov.
Video je Sankt Peterburg i Moskvu, ali ga je dugo kopkalo šta je tamo iza, istočno od Moskve, kako izgleda „prava Rusija“. Božanstveni predeli Sibira mogu se videti u medijima, ali gradovi su još neistraženi, baš zato je na put krenuo automobilom. Gradovi su predivni, uređeni, čisti, ako i imaju grafite, to su isključivo ljubavne poruke, a ljudi su veoma opušteni, priča naš sagovornik.
„Gradovi su toliko lepi, toliko uređeni, da čovek jednostavno stane i gleda, ne veruje gde se nalazi. Nema žurbe, nema mrkih lica, vidi se opušteni život, posebno u Krasnojarsku, gradu čuvenih fontana, ima ih preko dve stotine. Na trgovima smo bili, milina je to gledati, razdragana deca, porodično se tamo izlazi, divne scene“, priseća se neobični putnik.
Obišao je Vladimir, Nižnji Novgorod, Kazanj, Perm, Kungur, Jekaterinburg, Tjumenj, Omsk, Novosibirsk, Tomsk, Kemerovo, Krasnojarsk i Irkutsk, dok nije stigao na krajnje odredište — Bajkalsko jezero.
Pored lepote gradova, glavni utisak mu je da stanovnici dela naše planete, koji na zapadu često mešaju sa Srbijom, mnogo više znaju o nama, nego mi o njima. Veoma su upućeni u sve što se trenutno dešava na političkom planu, to sam zaključio bukvalno prilikom svakog susreta, kaže Jovanov.
„Probleme koje imamo u odnosima sa Hrvatskom, sa ostalima, a pogotovo sa Kosovom i Metohijom, to su sve znali, do detalja. Znaju dosta i o našem narodu, a poneko i naše pesme. U Nižnjem Novgorodu smo naišli na fudbalsku ekipu iz Moskve, tamo su gostovali, bili smo u istom hotelu. Čovek, kada je video da smo iz Srbije, doneo je votku i čašice da nas počasti. Naravno, bilo je nazdravljanje za Srbiju. Vozeći tim njihovim velikim bulevarima, obilazili su me i sa leve i sa desne strane, otvarali prozore, pozdravljali, mahali, vikali Srbija, Srbija“, priseća se Jovanov.
Dirnut ruskom dušom, impresioniran toplinom ljudi, odlučio je da se ponovo upusti u sličnu avanturu. Takođe u vremešnom golfu planira da se odveze još dalje, do Kjahte, nekadašnjeg Troickosavska, grada na granici s Mongolijom, koji je osnovao ruski diplomata srpskog porekla Sava Vladislavić.
Najlepši godišnji odmor, avanturu za pamćenje do kraja života pomogli su brojni sponzori, a novac koji Jovanov i njegov suvozač nisu potrošili, donirao je fondaciji „Tijana Jurić“, koja će ga, prema rečima zahvalnog osnivača Igora Jurića, potrošiti na organizovanje različitih radionica.