00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Kina ulaže milijarde u razvoj Latinske Amerike

© AFP 2023 / Anthony WALLACE Kineska ekonomija - ilustracija
Kineska ekonomija - ilustracija - Sputnik Srbija
Pratite nas
Kineski internet giganti ulažu ogromna sredstva u latinoameričko tržište elektornske kupovine, stimulišući lokalne internet kompanije. Eksperti konstatuju da Kina na ovakav način dolazi do liderskih pozicija na onim tržištima gde je još sasvim nedavno dominirala Amerika. Da li su velike kineske investicije isplative?

Dok predsednik SAD Donald Tramp mašta da izgradi zid na granici sa Meksikom i bori se protiv režima predsednika Venecuele Nikolasa Madura, Kina sa druge strane pokušava da ojača svoje ekonomske i političke veze, velikodušno investirajući u region. Prema podacima Ekonomske komisije UN za Latinsku Ameriku i Karipski basen, od 2005. godine do 2016. godine Kina je investirala u region oko 90 milijardi dolara.

Zastave Rusije i Kine - Sputnik Srbija
Trgovinska razmena Rusije i Kina dostigla 100 milijardi dolara

Uz to, vlasti Kine su još 2015. godine, objavile da imaju planove da do 2025. godine udvostruče robnu razmenu sa Latinskom Amerikom sa tadašnjih 250 do 500 milijardi dolara.  Prema podacima komisije, za kineski kapital posebno je interesantan sektor internet tehnologija Latinske Amerike. Kineske kompanije su 2017. godine uložile 18 milijardi dolara u ovu oblast. Kina je na taj način postala najveći ulagač među inostranim investitorima u tehnološki sektor.

Na tržišta Latinske Amerike pokušavaju da uđu praktično svi kineski tehnološki giganti. „Didi“ (kineski ekvivalent „Uberu“) je kupio brazilski lanac taksi udruženja „99 Taksis“. TCL je formirala zajedničko preduzeće sa najvećim lokalnim proizvođačem elektronike „Radio Viktorijom“. „Huejin blokčejn ventur“ uložio je u argentinski „Ripio servis“ obrade elektronskih plaćanja u bitkoinima, a kompanija za bajkšering „Mobika“ otvorila je svoj servis u Meksiku i Santjagu.

Na prvi pogled, može se reći da je na Latinsku Ameriku jednostavno primeniti kineski recept i iskustva, jer se države regiona susreću sa sličnim problemima kao i Kina pre nekoliko godina. Tu se najpre misli na odsustvo kreditne istorije stanovništva, nerazvijenost finansijskih i logističkih usluga itd. Osim toga, region je veoma heterogen što se tiče ekonomskog razvoja. Zato su kineski investitori pre motivisani političkim interesima, nego pukom rentabilnošću, kaže za Sputnjik kineski ekspert Džou Rong.

„Ako se postavi pitanje ima li više ekonomskih  ili političkih osnova za kineske investicije u države Latinske Amerike, rekao bih da je naravno investiranje u razvoj države ekonomski celishodnije, dok se u saradnji sa manje razvijenim državama može primetiti politički trag. Ipak, ekonomski razvoj država Latinske Amerike, neravnomeran je i može se reći da su centralne države kontineta razvijenije od Karipskog basena. Trebalo bi računati sa novim  industrijskim silama, kao što su Brazil, Argentina i Meksiko i jasno je da bi investiranje u ove zemlje moglo da stimuliše tehnološki razvoj regiona. Ali, što se tiče drugih, manje razvijenih država Latinske Amerike i Karipskog basena, plašim se da tu Kina zapravo pomaže ovim državama da izgrade bazičnu infrastrukturu. Tu se pak ne može govoriti o dubokoj tehnološkoj saradnji“, ističe Rong.

Zastave Venecuele i SAD - Sputnik Srbija
Da li Latinska Amerika postaje arena sukoba velesila

Međutim, ekonomska korist ipak postoji. Kao prvo, države Latinske Amerike su tržište za koje se sad vredi boriti i naći svoju nišu, a Kina i te kako ima šta da ponudi. Proizvođač smartfona „Sijaomi“ nije pogrešio što je otvorio svoju radnju u Kolumbiji. Kineski pametni telefoni se prodaju „kao alva“ u Meksiku, Brazilu i Čileu.

Ispostavilo se da je investicija od 180 milina dolara kineske „Tensent“ u brazilsku „Nubank“, najveću finansijsku kompaniju u državi, bila pun pogodak. Konačno, neke latinoameričke države koje nemaju razvijeno domaće tržište, bogate su resursima i stoga su interesantne Kine. Vlasti Venecuele su izdvojile sedamdeset miliona dolara na razvoj tehnologija nacionalne bezbednosti.

Konkretno, radi se o firmi „ZTE“ koja je postala glavni isporučilac opreme za elektronsku identifikaciju građana. 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala