Naučnici ističu da se lek neće samo boriti protiv simptoma, već će uticati na uzrok nastanka bolesti tako što dovodi do značajnog smanjenja zapaljenja bronhijalnog tkiva.
Do napada bronhijalne astme dolazi kada u disajne puteve bolesnika dospe alergen kao što su polen, prašina ili grinje. Alergen kod bolesnika uzrokuje čitav niz molekularnih procesa. Tokom odbrane od alergena, organizam luči veliku količinu različitih molekula. Konkretno, jedan od njih je interklein 4 (IN-4) koji igra glavnu ulogu kao okidač alergijskih reakcija i na kraju dovodi do gušenja.
„Suština je da su ruski naučnici stvorili monoklonksa tela, ćelije klonova čije su mete specifični antigeni. Drugim rečima, ono što ovaj preparat čini posebnim jeste činjenica da će on moći na molekularnom nivou da uspori sintezu belančevine ’krivca‘ IN-4, ali i da pomogne organizmu da u potpunosti zaustavi njegovu proizvodnju“, objašnjava za Sputnjik ruski imunolog, doktor medicinskih nauka Vladislav Žemčugov.
„Na tržištu sada postoji mnogo preparata koji su najvećim delom simptomatski, odnosno rade na tome da blokiraju bronhijalni spazam i upalu. Međutim, problem je što postojeći preparati ne deluju lokalno, već na ceo organizam i to je loše. Takođe, ovi preparati su najčešće hormonski, odnosno sadržaj takozvanih pumpica ja na osnovi kortikosteroida. Poenta je da će novi ruski preparat delovati ne samo na potpuno drugim osnovama, već i drastično duže i jače“, objašnjava naš sagovornik.
Preparat će činiti dve komponente — mali nekodirani molekuli RNK koji zaustavljaju stvaranje IL-4, kao i katjonski peptid, koji omogućava da supstanca dospe u najvažnije ćelije za zaustavljanje zapaljenja.
„Novi preparat spada u grupu bioloških, za razliku od postojećih simptomatskih. Biološki preparat sadrži molekule identične onima koje proizvodi ljudski organizam“, ističe Žemčugov.
Naš sagovornik dodaje da je on pristalica lečenja uzroka, a ne tek uklanjanja simptoma i stoga dodatno pozdravlja uspehe ruskih kolega.
„Naučnici su uspeli da nađu način da utiču na smanjenje lučenja supstanci koje organizam proizvodi da bi se odbranio od alergena, a koje istovremeno dovode do gušenja. Primena novog preparata će ukloniti glavni razlog procesa zapaljenja bronhijalnog tkiva na duge staze“, zaključuje Žemčugov.
Osim što niz ruskih naučnika smatra da je ovo veliki uspeh, čak je i profesor Sebastijan Džonson, šef odeljenja za respiratornu medicinu Kraljevskog koledža u Londonu, izjavio za lokalne medije da su ruski naučnici uspeli da dokažu da IL-4 igra ključnu ulogu u razvoju zapaljenja donjih disajnih puteva, dok se u SAD i Velikoj Britaniji ispituju preparati koji deluju na sličan način.
Astma je hronična upala disajnih puteva koja izaziva stezanje u grudima i teškoće pri disanju. Tokom poslednje decenije zabeležen je nagli porast broja obolelih od astme, što se posebno odnosi na decu. Doduše, bolest kod dece se uglavnom javlja u blažem obliku i u više od 80 odsto slučajeva je alergijskog tipa. U Srbiji boluje približno osam odsto stanovništva.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu trenutno 235.000.000 osoba pati od astme, problema koji značajno opterećuje zdravstvene budžete mnogih zemalja. Posebno mnogo novca crpi nekontrolisana astma, jer donosi ogromne troškove. Zbog toga je važno da se na vreme dijagnostikuje i započne lečenje. Interesantan je podatak da čak petina vrhunskih sportista u svetu i kod nas boluje od astme. Ovaj podatak ukazuje na to da blagovremenim delovanjem i oboleli od ove hronične bolesti mogu biti uspešni čak i u sportskim aktivnostima.
