Predstavnica „Žutih prsluka“ Žaklin Muro, koja je najavila formiranje političke partije, izjavila je da izbori za Evropski parlament dolaze suviše rano kako bi nova stranka učestvovala na njima.
Međutim, Otaševićeva za Sputnjik podseća da su članovi pokreta, koji je uzdrmao ne samo Makrona, nego i temelje Pete republike, u početku bežali od političkih partija i političkog organizovanja.
„’Žuti prsluci‘ su bežali od bilo kakve političke organizacije i svako ko bi se istakao, ili ko bi tako nešto izneo kao ideju, do sada je bio žestoko napadan. Oni su videli snagu u tom horizontalnom organizovanju, odnosno u spontanim akcijama svuda u Francuskoj“, kaže naša sagovornica.
A slično je bilo i u drugim sredinama u kojima su se pojavili tzv. populistički pokreti. Podemos u Španiji i pokret „Pet zvezdica“ u Italiji počeli su kao pokreti koji su odbacivali sistem i zatečeno stanje, a onda su kroz organizaciju ipak dobili političku platformu u kontekstu postojećih političkih odnosa.
Otaševićeva ističe da iako za sada nije izvesno da će „Žuti prsluci“ u kratkom roku na evropskoj sceni predstavljati neku ozbiljniju snagu, reč je o fenomenu koji se širi i koji pokušava da dâ odgovore na pitanja koja su u ovom trenutku suštinska u Evropi.
„Žuti prsluci“ su nova politička sila koja se pojavljuje iznenada, ističe Ana Otašević. Reč je o antisistemskom pokretu i zato je logično da su dobili podršku italijanskog pokreta „Pet zvezdica“.
Međutim, pošto postoji ideja širenja i van granica Francuske i povezivanja sa sličnim pokretima širom Evrope, u tom slučaju bili bi odgovor na desni populizam. Zato i Žaklin Muro nastupa u ime „političke opcije koja se obraća svim Francuzima“.
„Ona govori, recimo, o zahtevu koji se odnosi na penzionere, o zamrzavanju penzija, da penzionere niko ne sme da dira i to je jedna od stvari koje su u programu definisane do sada, ali ostale tačke nisu još jasne“, kaže Ana Otašević.
Ona smatra da ćemo viđati različite političke inicijative koje dolaze iz pokreta „Žutih prsluka“, a da li će pokret uspeti da postane „bauk koji kruži Evropom 21. veka“, kao što je to bio komunistički u prošlom stoleću, pokazaće vreme.