Zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov rekao je da sa zabrinutošću gleda na pokušaje SAD da konsoliduju pokret protiv Venecuele od država Latinske Amerike.
On je upozorio da bi pokušaj upotrebe vojne sile imao katastrofalne posledice i pozvao je „vruće glave“ u Vašingtonu da ne kreću tim putem.
Prema njegovim rečima, bez obzira na borbu protiv vlasti u Karakasu, čak i vlade u Latinskoj Americi, koje su najveći kritičari Karakasa, isključuju opciju vojne intervencije u Venecueli.
Američki predsednik Donald Tramp ranije je rekao da je „vojna opcija“ u slučaju Venecuele i dalje na stolu, a njegova administracija je do sada uvela nekoliko rundi sankcija protiv Venecuele. Početkom avgusta prošle godine na Madura je na jednom skupu u Karakasu pokušan atentat sa nekoliko eksplozivnih dronova. Maduro je prošao nepovređen, ali je sedam vojnika zadobilo povrede. On je za taj događaj optužio opoziciju i sad već bivšeg predsednika Kolumbije Huana Manuela Santosa. Takođe, Maduro je izjavio da je bio upoznat da se sprema zavera protiv njega uz podršku SAD.
Jegor Lidovskoj, generalni direktor Latinoameričkog centra „Ugo Čavez“, vidi dva razloga zašto Vašingtonu smeta Maduro.
„Venecuela ima velike rezerve nafte, tamo postoje najveće istražene rezerve u svetu. Zbog toga SAD žele tamo da uspostave sopstvenu vladu. Uostalom, ova zemlja je pogodna za njih i zato što se nalazi u njihovoj hemisferi, prilično blizu sa logističke tačke gledišta. Ali, sadašnja vlada nije prihvatljiva za njih — Maduro je sledbenik Uga Čaveza, koji se uvek zalagao za nezavisnost i suverenitet, a posebno za prijateljstvo sa Rusijom“, kaže za Sputnjik Lidovskoj.
Maduro i drugi venecuelanski zvaničnici više puta su upozoravali da SAD spremaju napad na Venecuelu uz pomoć plaćenika Kolumbije i Brazila.
Predsednik Venecuele je rekao da je njegova zemlja iz pouzdanih obaveštajnih izvora došla do saznanja da savetnik za nacionalnu bezbednost vlade SAD Džon Bolton vodi operacije za preduzimanje niza akcija terorističke prirode, koje uključuju atentat na njega, rušenje legitimne vlade u Karakasu i postavljanje privremene hunte. Nazvao je to delom zavere za direktnu stranu intervenciju u Venecueli.
Spremni plaćenici u Kolumbiji
Po saznanjima venecuelanskih vlasti, u Kolumbiji, nedaleko od granice sa Venecuelom, sprema se grupa koja broji više od 730 plaćenika, koja u svakom trenutku može započeti borbena dejstva. Taj inscenirani sukob bi doveo do krizne situacije i eskalacije sukoba između dveju nacija, što bi poslužilo kao odličan izgovor i opravdanje za intervencionističke planove Vašingtona koje predvodi Bolton. Pored toga, zadatak je i neutralisanje i zauzimanje niza vojnih baza na teritoriji Venecuele.
Predsednik Venecuele je ranije rekao da su, pod pritiskom Džona Boltona, sredstva koja Vašington izdvaja za za finansiranje tajnih operacija u Venecueli povećana sa 40 na 120 miliona dolara. Ova sredstva su, kako je naveo, namenjena i za podmićivanje vojnih zvaničnika da učestvuju u puču i drugim protivustavnim akcijama. Za pomenute plaćeničke aktivnosti vlada SAD koristi bivšeg pripadnika venecuelanskih oružanih snaga Osvalda Valentina Garsiju Paloma. Lidovskoj podseća da ovakve aktivnosti Vašingtona nisu od juče.
„Prošle godine je Reks Tilerson obilazio zemlje Latinske Amerike i vodio tajne pregovore sa onim zemljama koje održavaju dobre odnose sa SAD, kako bi konsolidovali napore za svrgavanje Madura, jer on vodi svoju politiku, prijatelj je sa Rusijom i Kinom, zalaže se za multipolarni svet, govori protiv SAD, a pritom, naftna industrija je nacionalizovana, što znači da američke kompanije tamo ne mogu ući. Samim tim, SAD su prinuđene da tu naftu kupuju, a ne da je dobijaju besplatno, kako bi oni želeli“, objašnjava Lidovskoj.
Ekspert navodi da postoje tri američka scenarija u Venecueli: ekonomski pritisci, podržavanje opozicije unutar zemlje i direktna vojna intervencija.
„Vojna intervencija još ne može da bude realizovana, zahvaljujući, između ostalog, poziciji Rusije. Rusija je nedavno poslala u Venecuelu svoje vojne avione, kako bi pokazala da je Karakas u dobrim odnosima sa Moskvom. Tako da ostaju druge dve varijante i u tim oblastima oni i deluju. Što se tiče opozicije, setite se prošlogodišnjeg pokušaja atentata na Madura. To su bili ljudi povezani s kolumbijskom vladom, a Kolumbija je glavni saveznik SAD u Latinskoj Americi“, naveo je Lidovskoj.
I Venecuela ima svoj Desni sektor
Ekspert dodaje da se venecuelanska opozicija ne može nazvati opozicijom u prvom smislu te reči, jer, kako objašnjava, opozicija se bori političkim metodama, a venecuelanska opozicija je odbila da učestvuje na izborima i koristi samo „terorističke metode“. U tom smislu, ističe Lidovskoj, venecuelanska opozicija je najsličnija ukrajinskom Desnom sektoru, odnosno tako radikalnoj nacionalističkoj grupi.
Što se tiče scenarija ekonomskog pritiska, Lidovskoj navodi da SAD uporno nameću sankcije Karakasu i zahtevaju od drugih latinoameričkih zemalja da učine isto.
„SAD uvode sankcije i traže od svojih latinoameričkih ’prijatelja‘ da im se pridruže. To jest, Vašington im iza zatvorenih vrata govori: ’Ako se ne usprotivite Venecueli, mi ćemo vam smanjiti finansiranje, stvorićemo vam prepreke za ulazak na američko tržište‘“, dodao je ekspert.
Lidovskoj smatra da je u ovom trenutku od izuzetne važnosti podrška Rusije, ali i drugih zemalja venecuelanskim vlastima.
„Mislim da bi Rusija trebalo da pomogne Venecueli na diplomatskim frontovima, a posebno da koordiniše napore za diversifikaciju venecuelanske trgovine. Potrebno je ojačati je u pravcu njenih prijateljskih država — Rusije, Kine, Indije, Irana, Turske… Sve ove zemlje imaju dobre odnose sa Venecuelom. Što se tiče vojne pomoći, ta tema je zatvorena, ali ja mislim da bi trebalo da ima svoje mesto“, zaključio je Lidovskoj.
Odgovarajući na spekulacije o tome da će Rusija u Venecueli otvoriti svoju vojnu bazu, što su zapadni mediji tumačili kao pokušaj Rusije da prodre u američko „dvorište“, ekspert kaže da Moskvi to nije potrebno.
„U principu, Rusiji tamo nije posebno potrebna vojna baza. Sada mi imamo oružje koje može stići do Amerikanaca i kroz kontinent, a imamo i druge metode uticaja. Vojna baza je metod 20. veka, kada je bilo potrebno prići do samih granica potencijalnog protivnika, ali zahvaljujući savremenim tehnologijama, za tim više nema potrebe. Što se tiče vojnih stručnjaka koji bi mogli da obučavaju venecuelanske vojnike rukovanju ruskom vojnom tehnikom, a Venecuela kupuje upravo rusko oružje — takav varijanta je moguća“, zaključio je Lidovskoj.
