Premijer Japana Šinzo Abe je ovih dana posetio svoj rodni kraj — grad Nagato u prefekturi Jamaguti. Abe je tom prilikom obišao grob svog oca, čoveka koji je, kako je naveo japanski premijer, radio na poboljšanju odnosa Moskve i Tokija. Šintaro Abe, otac aktuelnog japanskog premijera, nalazio se na čelu Ministarstva inostranih poslova Japana od 1982. do 1986. godine.
„Zakleo sam se na grobu predaka da ću svakodnevno naporno raditi i ispunjavati obaveze službe. Zakleo sam se da ću učiniti sve da dođe do napretka u pregovorima sa Rusijom o Kurilima i da se na to pitanje stavi tačka“, rekao je Abe novinarima.
Prema njegovim rečima, ove godine će se desiti „prelomni momenat“ u sedamdesetogodišnjoj istoriji teritorijalnih nesuglasica dve države.
Komentarišući reči japanskog premijera, Valerij Kistanov, šef centra za japanska istraživanja Ruske akademije nauka, za Sputnjik objašnjava da su neki mediji predstavili gotovo kao senzaciju izjavio japanskog premijera da se on navodno zakleo da će potpisati mirovni sporazum i rešiti teritorijalni problem.
„Abe je na konferenciji za medije, koja je bila održana nakon što je posetio grob oca, izjavio da će uložiti sve napore kako bi se nastavili pregovori o rešavanju teritorijalnog spora. Dakle, on se nije zakleo da će rešiti ovaj problem, nego da će dati sve od sebe da se pregovori nastave“, ističe ruski stručnjak.
Kistanov dodaje da se japanski premijer u ovom pitanju oslanja na Putina, shvatajući da u aktuelnim ruskim okolnostima samo Putin može da učini određene teritorijalne ustupke, a da ruski narod to prihvati razumno. Naš sagovornik podseća da su se Abe i Putin do sada sreli 24 puta i ističe da samo tako harizmatični lideri mogu da reše ovaj problem.
Tokio već 70 godina želi da povrati četiri ostrva, zajedno sa Južnim Sahalinom, teritorije koju je nakon Drugog svetskog rata dobio Sovjetski Savez.
Rat između SSSR-a i Japana je završen potpisivanjem takozvane Moskovske deklaracije 1956. godine, čime je ratno stanje ukinuto, a uspostavljeni su diplomatski i konzularni odnosi i nastavljeni mirovni pregovori.
U okolnostima tada aktuelnog Hladnog rata, Nikita Hruščov želeo je da preda Tokiju upravu nad dva Kurilska ostrva, kako bi potonjim mirovnim sporazumom doveo do toga da Japan prihvati status neutralne države.Treba imati u vidu da su godinu dana pre toga, odnosno 1955. godine, Švajcarska i Austrija proglasile neutralnost.
Međutim, Tokio je pod pritiskom Vašingtona odbio da potpiše mirovni sporazum. SAD su tada pretile da će, ako Japan prihvati upravu nad dva Kurilska ostrva, Tokiju biti oduzet arhipelag Ruko sa ostrvom Okinava, koji se tada na osnovu člana 3 Mirovnog sporazuma iz San Franciska nalazio pod upravom SAD.
Naš sagovornik podseća da je japanski premijer prilikom susreta sa Putinom u Singapuru u novembru prošle godine izjavio da će osnovu pregovora činiti upravo odredbe pomenute deklaracije iz 1956. godine, u kojoj se kaže da je SSSR spreman da preda dva ostrva, Šikotan i Habomaj, ali tek posle potpisivanja mirovnog sporazuma.
Verovatno, dodaje Kistanov, iz perspektive sadašnjih ruskih vlasti to i jeste neka vrsta cilja, da se predaju ova dva ostrva, potpiše mirovni sporazum i na ovaj problem stavi tačka. Ali ono što se kritičarima ove ideje ne sviđa jeste činjenica da ovo neće tako lako zadovoljiti Japan.
„Tokio polazi od toga da Japanu pripadaju sva četiri ostrva koja čine njihove severne teritorije i da japanski političari moraju učiniti sve da vrate ova ostrva. Čak je i japanski parlament usvojio dokument u kojem se utvrđuje da su sva četiri ostrva drevne japanske teritorije. Ako je parlament usvojio ovakav dokument, kako se onda može očekivati da će se Abe zadovoljiti sa samo dva ostrva“, pita se Kistanov.
Ruski ekspert očekuje da će sledeći korak biti postavljanje pitanja o sledeća dva ostrva, a objašnjava i zašto:
„Dva ostrva koja se pominju u deklaraciji čine samo sedam odsto od ukupne površine četiri ostrva, dok druga dva Iturup i Kunašir čine preostala 93 odsto. Moramo biti svesni da Japan nikada neće odustati i na svaki mogući način će tražiti način da se vrate sva četiri ostrva.“
Kao moguće rešenje, prema rečima našeg sagovornika, Japan pominje formulu „dva plus alfa“. Japanski model rešenja po ovoj formuli bi se sastojao u tome da Japan dobije dva ostrva po odredbama sovjetsko-japanske deklaracije i potpiše mirovni sporazum, a da potom započnu pregovori o dobijanju, kako Japanci to nazivaju, „pripadnosti“ ta dva ostrva Japanu. Pre ili kasnije, kaže Kistanov, Japanci će tražiti punu kontrolu nad svim ostrvima. Model „dva plus alfa“ ne odgovara ruskim interesima. Ruski stručnjak pretpostavlja će se potom tražiti neka kompromisna varijanta povodom „alfe“. Tokio pominje mogućnost zajedničkog korišćenja dva velika ostrva, sa tim da Japanci imaju otvoren pristup ovim teritorijama.
„U Rusiji postoje različita mišljenja. Razlikuju se i stavovi ekspertskih krugova, novinara, samih političara. Izgleda da naša vlada zasad radi na tome da preda dva ostrva, onako kako je bilo predviđeno još u sovjetsko-japanskoj deklaraciji i da se nakon toga potpiše mirovni sporazum. Ipak, postoji bojazan da će potom Japan tražiti i druga dva ostrva. To je more bogato ribom, a četiri ostrva imaju položaj koji Rusiji omogućava da, prema važećim normama međunarodnog prava, smatra Ohotsko more svojim teritorijalnim, tačnije unutrašnjim vodama. Tako bi Japan dobio pristup ekskluzivnoj ekonomskoj zoni jer je Ohotsko more bogato i mineralima i raznim drugim resursima. Lično bih predložio model zajedničkog rusko-japanskog korišćenja ostrva, ali da teritorije ostanu pod suverenitetom Rusije. Jasno mi je da ova ideja nema budućnost“, konstatuje Kistanov.
Šta će reći Amerikanci
Što se tiče vojnog aspekta, još bi trebalo konstatovati da zasad znamo stav Abea, koji kaže da Amerikanci neće doći na Kurilska ostrva u slučaju da ih Rusija preda Japanu. Međutim, sam Vašington ćuti ovim povodom. Prema postojećem sporazumu o bezbednosti, Amerikanci mogu da raspoređuju svoje snage i baze na japanskoj teritoriji. Stoga, ako Vašington pritisne Tokio i pozove se na ovaj sporazum, reči Abea neće imati više nikakvu težinu. Štaviše, Amerikanci mogu da ucene Japance i da prestanu da im pružaju pomoć u zaštiti ostrva u Istočnom kineskom moru Senkaku, odnosno Djaoju, na koja pretenduju i Tokio i Peking. Japan kontroliše ova ostrva, ali Kina konstantno traži da joj se ta ostrva vrate i vrlo često tamo šalje svoje vojne brodove, podmornice i avione. Prema pomenutom sporazumu o bezbednosti između Vašingtona i Tokija, SAD su se obavezale da će štititi Japan od kineskih snaga. U slučaju da Japan ne dozvoli američkim snagama dostup na Kurilska ostrva, Vašington može lako da kaže — „Dobro, onda sami branite ostrva Senkaku“.
„Poenta je što se oko Kurilskih ostrva javlja čitav kompleks problema. Naravno da je jedno od važnih pitanja da li će tamo, u slučaju da Rusija preda dva ostrva Japanu, biti izgrađene američke vojne baze? Osim toga, Amerikanci bi mogli da postave sonare u Ohotsko more oko ostrva Šikotan i da kontrolišu kretanje ruskih atomskih podmornica koje obezbeđuju strateški balans u odnosu na SAD. Kako je Ohotsko more unutrašnje rusko more, tamo se bazira veliki deo vojne flote. Predaja dva ostrva bi značila i to da bi Japanci, i preko njih Amerikanci, mogli mnogo lakše da kontrolišu ruske vode i flotu“, ističe ruski stručnjak.
Naš sagovornik zaključuje da se iza reči japanskog premijera ne krije bilo kakva senzacija. Abe, kako ističe Kistanov, konstantno govori isto. Bez obzira da li to čini na grobu oca ili na nekom drugom mestu, japanski premijer kao mantru ponavlja „da će se truditi da reši teritorijalni problem sa Rusijom i potpiše mirovni sporazum“. To je njegov san i ne čudi što zaista ulaže mnogo napora, konstatuje naš sagovornik.
