00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
VESTI (repriza)
Da li su evropski lideri spremni da se povinuju novom američkom predsedniku?
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Stop za Rogozina, stop saradnji u svemiru

© Sputnik / Sergej Mamontov / Uđi u bazu fotografijaDmitrij Rogozin
Dmitrij Rogozin - Sputnik Srbija
Pratite nas
Pripreme za posetu direktora „Roskosmosa“ Dmitrija Rogozina Sjedinjenim Američkim Državama trajale su do pre dva dana, uprkos tome što su, prema rečima portparolke Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije SAD (NASA) Megan Pauers, neki predstavnici vašingtonskog establišmenta kritikovali te planove.

Rogozin je trebalo da poseti SAD u drugoj polovini februara. Prvi čovek „Roskosmosa“ planirao je i susret sa čelnicima preduzeća „Boing“, kao sastanak i sa direktorom svemirske kompanije „Spejs iks“ Ilonom Maskom. Osim toga, Rogozin je planirao i pregovore o novim sporazumima za lansiranje raketa „Proton“.

Zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin - Sputnik Srbija
Intrige senatora: Zašto Rogozina ne puštaju u Ameriku

Međutim, direktor NASA Džim Brajdenštajn juče je povukao poziv šefu „Roskosmosa“ Dmitriju Rogozinu da poseti SAD. Kako je objasnio, učinio je to zbog stava niza političara.

„Ja sam želeo da se prilagodim interesima senatora, zbog čega sam povukao poziv“, dodao je šef Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije SAD.

Brajdenštajn je u intervjuu za „Vašington post“ izjavio da prema mišljenju mnogih članova Senata, poziv Rogozinu „nije bila dobra ideja“.

Ruski politikolog Aleksandar Asafov za Sputnjik ističe da su mediji najpre pisali da je razlog za otkazivanje gostoprimstva Rogozinu hapšenje sumnjive osobe sa brojnim državljanstvima, da bi potom zvanični predstavnik NASA objasnio pravi razlog.

„Prvo su se pojavile pretpostavke da je otkazivanje posete povezano sa hapšenjem Amerikanca, za kog se ispostavilo da ima četiri pasoša, odnosno da je državljanin SAD, Irske, Kanade i Britanije, i za koga se sumnja da je špijun. I navodno je otkazivanje gostoprimstva Rogozinu u SAD odgovor na hapšenje tog čoveka sa četiri državljanstva“, objašnjava naš sagovornik.

Asafov dodaje da je nešto kasnije NASA izdala saopštenje da je poseta otkazana jer su američko-ruski odnosi na veoma niskom nivou i jer se deo političkog establišmenta u Americi, uključujući novoizabrane članove Kongresa, loše i neprijateljski odnose prema Rusiji.

Direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin - Sputnik Srbija
NASA: Rogozinova poseta Americi odložena

Ruski politikolog ističe da se to saopštenje može razumeti i kao objašnjenje za postupak čelnika NASA — poseta prvog čoveka „Roskosmosa“ otkazana je iz straha da bi dalje finansiranje, pa čak i postojanje NASA bilo dovedeno u pitanje. Iako su odnosi dve zemlje zaista u veoma lošem stanju, trebalo bi priznati da je saradnja u kosmičkoj oblasti na dobrom nivou i valjalo bi je očuvati, dodaje Asafov.

„Amerika bez Rusije ne može dalje da osvaja svemir i da se bavi skupim i naučno-sofisticiranim radom. Amerikanci nemaju sredstva da svoje kosmičke brodove izvedu u orbitu i prinuđeni su da nađu način da sarađuju sa Rusijom, makar u okviru programa Međunarodne kosmičke stanice. Ali jasno je da su čelnici NASA otkazali posetu Rogozinu iz straha da će Kongres obustaviti finansiranje američke agencije za proučavanje svemira. Mislim da se u mnogo čemu mogu razumeti strahovi i postupak NASA, iako sa druge strane ta odluka u praksi ne ide u korist američko-ruskoj saradnji u kosmosu i odnosima dve države u celini“, smatra Asafov.

„Odluka NASA da otkaže posetu Dmitrija Rogozina dovedi u pitanje realizaciju zajedničkog rusko-američkog programa, odnosno slanje misije na Veneru“, izjavio je zamenik predsednika Saveta Ruske akademije nauka i naučni rukovodilac Instituta kosmičkih studija RAN Lav Zeleni.

Prema rečima Zelenog, zajednički projekat izučavanja Venere predviđa da ruska strana izgradi stanicu za sletanje svemirskog broda. Ime „Venera D“, gde je D oznaka za dugoročnu stanicu, ukazuje da je ruska strana bila ozbiljno zainteresovana za taj projekat. Ruski naučnik dodaje da je bilo planirano da radovi na tom projektu budu završeni u roku od pet godina, počevši od 2014. godine.

„Predviđeni rok je na izmaku i naučnici su sada u nedoumici da li da nastave ili da prekidaju radove dok je sve još na ’papiru‘. Ključna tačka za dalje radove na tom projektu je bila planirana za proleće 2019. godine i zato je sastanak Rogozina sa Brajdenštajnom bio veoma važan“, objasnio je Zeleni za ruske medije.

Generalni direktor ruske državne korporacije Roskosmos Dmitrij Rogozin na kosmodromu Bajkonur - Sputnik Srbija
NASA nastavlja pripreme za Rogozinovu posetu

Predstavnici „Roskosmosa“ smatraju da je Brajdenštajnov potez veoma čudan, jer nije običaj da se državna korporacija poput NASA prvo obrati novinarima. Stoga ruska strana još čeka direktan kontakt i objašnjenje od američkih kolega.

„Štaviše, smatramo da je u skladu sa izjavama i postignutim dogovorima u oktobru 2018. godine Džim Brajdenštajn trebalo direktno da pozove Dmitrija Rogozina i razmotri novonastalu situaciju i otkazivanje posete“, izjavili su predstavnici „Roskosmosa“.

Aleksandar Asafov smatra da se situacija može promeniti sa približavanjem sledećih izbora u SAD 2020. godine. Ova tema neće više biti u žiži javnosti i stoga će biti veće šanse da se saradnja nastavi.

„Ali u ovom trenutku, mislim da je američko-ruska saradnja u svim sferama veoma složena i to upravo iz onih razloga koje je pomenuo direktor NASA. Imajući u vidu da značajan deo američkog establišmenta u Rusiji vidi svog zakletog neprijatelja, oni se trude da stanu na put svakom mogućem vidu saradnje. Donald Tramp vidi stvari nešto drugačije, ali on nije jedini predstavnik američke političke elite“, objašnjava naš sagovornik.

„Ničija nije do zore gorela“, Asafov slikovito objašnjava situaciju.

Ruski politikolog smatra da se Tramp uporno trudi da skrene pažnju Amerikanaca sa Rusije na Kinu i dodaje da je novi američki ministar odbrane Šenon nedavno označio Kinu kao novog glavnog neprijatelja SAD.

„Što se više budu približavali izbori, Tramp će jačati taj ’kineski vektor‘, čime će establišment donekle udaljiti od ideje da je Rusija neprijatelj broj jedan, čime će se otvoriti mogućnost da se ponovo uspostavi bliža i uspešna saradnja dve zemlje. Ponavljam, Amerika ne može samostalno da se bavi izučavanjem svemira, a saradnja u oblasti osvajanja kosmosa je jedna od oblasti gde je Amerikancima i dalje neophodna ruska pomoć. Pa ipak, SAD otkazuju Rogozinovu posetu, jer se plaše posledica i kritika zakletih rusofoba koji čine srž američke političke elite i utiču na donošenje odluka o budžetu i finansiranju različitih državnih agencija, uključujući NASA“, zaključuje ruski politikolog.

Direktor korporacije Roskosmos Dmitrij Rogozin - Sputnik Srbija
Rusija čestitala Kini na sletanju na suprotnu stranu meseca

Dmitrij Rogozin je u SAD trebalo da putuje kao prvi čovek korporacije „Roskosmos“, ali i kao specijalni predstavnik predsednika Vladimira Putina za pitanja međunarodne saradnje u oblasti kosmosa.

Smatra se da istorija saradnje u oblasti kosmičkih istraživanja počinje 17. jula 1975. godine, kada su se sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov i američki astronaut Tom Staford rukovali kroz specijalne otvore na svemirskim brodovima „Sojuz“ i „Apolon“ na visini od 225 kilometara iznad Zemlje. Taj događaj je stavio tačku na dotadašnju svemirsku trku i rivalstvo dve supersile u kosmosu. Rukovanje dvojice kosmonauta je usledilo nakon prethodno potpisanog sporazuma 1972. godine, koje je predviđalo početak zajedničkih civilnih istraživanja u svemiru.

Do danas, bez obzira na brojne uspone i padove u rusko-američkim odnosima, zajednički se radi na nekoliko velikih projekata, od kojih je najveći i najznačajniji Međunarodna kosmička stanica. Izgradnja međunarodne stanice počela je 1998. godine lansiranjem u orbitu ruskog modula Zarja. Svemirska stanica se nalazi u orbiti oko Zemlje na visini od 360 kilometara, na tipu orbite koji se uobičajeno naziva niska orbita. Stvarna visina se menja po nekoliko kilometara pošto otpor atmosfere snižava orbitu, a povremeno se vrši korekcija, odnosno podizanje orbite. Stanica dnevno gubi od 65 do 100 metara u visini. Planirano je da bude korišćena barem do 2024. godine.

Među ostalim projektima na kojima se radi zajedničkim snagama je i projekat DAN, koji se bavi izradom aktivne opreme sa neutronskim generatorom. Ta oprema od 2012. godine čini važan deo naučnih aparata za izučavanje površine Marsa. Tu je i projekat izrade rendgenskih sistema ogledala za ruski teleskop „ART-HC“, koji je deo projekta orbitalne astrofizičke opservatorije „Spektar RG“.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala