Vartolomej nije izgubio primat u pravoslavnom svetu sada kada je priznao autokefalnost raskolničkoj „pravoslavnoj crkvi Ukrajine“, već onda kada je tako nešto najavio, kaže istoričar Aleksandar Raković u emisiji „Na nišanu Lazanskog“.
Raković se nadao da carigradski patrijarh neće do kraja sprovesti odluku zato što je znao do čega ona može da dovede. A dovela je, prema njegovim rečima, do sloma kanonskog poretka u pravoslavnoj crkvi.
Što se tiče pitanja hoće li ostale pravoslavne crkve priznati odluku vaseljenskog patrijarha, Raković kaže da je većina neće priznati, ali da će biti i onih koji će odluku priznati, kao i neutralnih.
Ono što je veliko pitanje jeste hoće li druge crkve priznavati svete tajne koje će PCU vršiti — hoće li priznavati krštenja i venčanja?
SPC sigurno neće priznati autokefalnu ukrajinsku crkvu, a odnose naše crkve i Carigradske patrijaršije Raković ocenjuje kao složene i napominje da su oni veoma kompleksno pitanje.
„Srpska pravoslavna crkva igra ulogu mediteranske i slovenske crkve istovremeno, jasno je da je ona na strani kanonskog poretka, prema kojem su Rusi u pravu, ali sigurno neće ulaziti u konfrontaciju sa Carigradskom patrijaršijom. Ne znamo kuda će sve ovo da odvede. Ovo je revolucionarni korak“, kaže Raković.
Vartolomejev čin, prema Rakovićevim rečima, posledica je direktnog mešanja Vašingtona, čime je dobijena garancija za buduću sigurnost Carigradske patrijaršije u Istanbulu. Grka u najvećem turskom gradu gotovo više i nema i Carigradska patrijaršija poslednji je ostatak Vizantije, nekadašnjeg grčkog srednjovekovnog carstva, kaže Raković.
„Oni se drže samo zato što im Amerikanci garantuju bezbednost i Turke onemogućavaju da naprave neki korak, sličan onima iz 1919. i 1974. godine, od Maloazijskog do Kiparskog rata“, smatra Raković.
Otvoreno je pitanje kako će se priznanje autokefalnosti PCU odraziti na pitanje crkvene imovine u Ukrajini. Vrlo lako može da dođe do otimačine, kaže Raković.
„Vrhovna rada je donela zakon da Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije mora da promeni ime. Ona tako više ne može da se zove, jer to ime je sada rezervisano za raskolničku strukturu koju je Carigrad priznao. Pitanje je kako će se UPC MP nositi sa njima. Radi se o vrlo problematičnim ljudima, o ovima koji su u Kijevu na vlasti. Videli smo tokom prethodnih godina, za vreme rata u Donbasu i povratka Krima u okrilje Rusije da se radi o problematičnim tipovima. To je neizvesna situacija“, objašnjava Raković.
U zavisnosti od regiona, položaj UPC MP će se razlikovati. Situacija neće biti ista u Harkovu, Dnjepropetrovsku ili Kijevu, dodaje on. Najteže će biti u zapadnim delovima Ukrajine, gde su hramovi UPC već oduzimani i dodeljivani raskolnicima.
U ovom trenutku, većina vernika u Ukrajini ostaje verna kanonskoj crkvi, ali u toku je proces koji vrlo lako, uz vaspitanje budućih generacija, može da dovede do toga da raskolnici preuzmu primat, ocenjuje Raković.
S obzirom da je osnovana pod američkim blagoslovom, raskolnička ukrajinska crkva je kičma antiruskog projekta u Ukrajini, objašnjava naš sagovornik. Moskva stoga, prema njegovim rečima, mora da nađe način da zaštiti svoje stanovništvo u Ukrajini, koje će biti ugroženo.
Posle odluke carigradskog patrijarha sve je moguće, pa čak i da se Bugarska pravoslavna crkva (BPC) lati pokroviteljstva nad „makedonskom pravoslavnom crkvom“ (MPC), kao što su to neki makedonski jerarsi zahtevali prošle godine, zaključuje Raković.
