Zaista, čime je to Albanija zaslužila poverenje Zapada? To što u poslednje vreme čini Tirana, podjednako kao i prištinska vlast, više se ni kolokvijalno ne bi moglo nazvati provokacijom, a malo bi bilo reći da je reč o drskosti bez zazora na otvorenoj sceni.
Nije bilo davno kada je na pomen srpske strane o rešenju kosovskog pitanja razgraničenjem najmoćnija političarka Evrope Angela Merkel bespogovorno uzvratila da nema više prekrajanja granica. U novu 2019. godinu smo, međutim, ušli uz konstataciju albanskih lidera iz Prištine i Tirane da između Kosova i Albanije više ne postoje granice.
Premijeru Albanije Ediju Rami to nije bilo dovoljno, pa je iste korake najavio i prema Makedoniji i Grčkoj. Na utiranje puta stvaranju „velike Albanije“ na Zapadu — muk.
Sve vide, mnogi se i čude, ali niko ništa ne preduzima, konstatovao je u intervjuu TV „Hram“ srpski patrijarh Irinej, uz iskrenu zapitanost zašto je to tako i čime je to Albanija zaslužila toliko poverenje Zapada.
„Nije Albanija toliko popularna na Zapadu koliko Srbi nisu popularni“, kaže direktor Instituta za savremenu istoriju, Momčilo Pavlović, koji se posebno bavio temama Albanije i Kosova i Metohije tokom 20. veka. Odgovarajući na pitanje zašto su miljenici Zapada, ovaj istoričar ukazuje na dva razloga.
Prvi je, smatra on, ratna propaganda i fiksacija na režim Slobodana Miloševića i generalno na Srbe koji se na Zapadu i dalje smatraju jedinim krivcima za izazivanje rata devedesetih godina, jedinim zločincima, okupatorima. A kada je ta propaganda usmerena, a to je bio diskurs Zapada, ona je razorna, kaže Pavlović za Sputnjik. Njenu silinu ilustrovao je i primerom sudbine libijskog lidera Gadafija, načinom na koji je ubijen, a da je prethodno slovio upravo za odanog saradnika Zapada.
„Albanci su doživljeni kao žrtve i uspeli su da svojom propagandom, sistematskim radom, međusobnom solidarnošću obezbede podršku pre svega Amerike i vodećih zapadnih zemalja“, ističe Pavlović.
Čak i kada su pod NATO bombama u egzodusu napustili Kosovo i Metohiju, stvarana je, kaže, slika da je to zbog Srba agresora koji posle svega treba da budu kažnjeni oduzimanjem dela teritorije.
„To će prolaziti sve do onog trenutka dok imaju podršku na Zapadu, pre svega Amerike, Nemačke i Britanije, sve dok se Srbija ne umiri tako što će da prihvati tu kreiranu realnost i zameni svoj državni okvir koji sve zemlje ljubomorno čuvaju, što im je i ustavna obaveza, za nekakvu fikciju razvoja, pomoći u novcu, u investicijama, firmama“, smatra sagovornik Sputnjika.
Pavlović ukazuje i na geopolitičke interese Zapada kada je u pitanju „ljubav“ prema Albaniji, koja u toj igri velikih sila svojim položajem može da zatvori ulaz u Jadransko more.
„Naravno, tu je i odmeravanje snaga sa Rusijom i njenim uticajem na Balkanu, gde se jasno vidi da Rusija mora da se istisne sa čitavog Balkana, da njeni interesi ne mogu biti ni panslovenski, a kamoli politički, ekonomski, geostrateški“, ističe direktor Instituta za savremenu istoriju, koji u slučaju Rusije vidi i više od običnih geostrateških razloga.
Reč je, kako napominje, o solidarnosti i prijateljstvu Srbije i Rusije kroz istoriju, a Zapad bi da se Srbija odrekne tog savezništva i politike prema Rusiji, i zato daje „dobre razloge“ u pogledu investicija i slično.
„Ovako, pomaganje jednima nasuprot drugim, ispunjavanjem maksimalističkih zahteva Albanaca, neće se stvoriti mirno okruženje, niti će te suprotnosti biti rešene u narednim decenijama“, upozorava Pavlović.
Ali, verovatno je to i cilj — stalno situaciju održavati u organizovanom haosu koji će u nekom trenutku „tražiti“ adekvatno reagovanje. A za to stalno potpaljivanje vatre potrebna je „ljubav“ prema jednima i animozitet prema drugima. A tu su, naravno, Srbija i Srbi i dalje loši momci, za razliku od Albanije i Albanaca.
Ko se još seća da je na početku kosovske priče upravo američki Stejt department na listu terorističkih organizacija stavio takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova, odakle su iz uniformi preregrutovani svi sadašnji čelnici prištinskih vlasti.
