Prema rečima Borislava Korkodelovića, nekadašnjeg spoljnopolitičkog urednika u Tanjugu, svaka poseta severnokorejskog lidera Kini, naročito ovih dana i meseci kada bi mnogo toga trebalo da se rasplete na Korejskom poluostrvu, vrlo je značajna.
Ova poseta bi, objašnjava sagovornik Sputnjika, na neki način trebalo da sledi matricu koja je postavljena prošle godine uoči samita između predsednika Trampa i Kim Džong Una. To je, podseća Korkodelović, bio prvi samit jednog severnokorejskog vođe i bilo kog američkog predsednika, samit dveju zemalja koje su vodile krvavi rat od 1950. do 1953. godine koji je okončan primirjem, ali ne i mirovnim sporazumom.
„Prošle godine, uoči tog istorijskog samita u Singapuru 12. juna, Kim Džon Un je čak dva puta otišao u Peking, a posle samita ponovo je došao da obavesti kineskog predsednika Sija o sporazumu postignutim sa predsednikom Trampom“, kaže Korkodelović.
Sada, ocenjuje naš sagovornik, lideri Kine i Severne Koreje verovatno razmatraju različite aspekte budućeg samita između Kim Džong Una i Trampa, koji je sve izvesniji.
„Američki predsednik je koliko sinoć rekao da bi to moglo uskoro uslediti, da se razmatraju neke od lokacija, a pominju se Vijetnam, Bangkok i Havaji.“
U svakom slučaju, ocenjuje naš sagovornik, Kim je u Pekingu kako bi dobio podršku za svoje stavove koje je dosta jasno izneo u svom novogodišnjem obraćanju.
„Tada je kazao da ostaje privržen denuklearizaciji, ali da zauzvrat želi da Sjedinjene Američke Države odgovore na neke od početnih pozitivnih koraka koje je Severna Koreja preduzela.“
Naime, navodi Korkodelović, Pjongjangu je veoma važno da sankcije budu makar ublažene, jer Severna Koreja zbog njih veoma trpi, a izvoz glavnih artikala kao što su ugalj, morski plodovi, tekstil i retki minerali je praktično onemogućen.
„Kim sve veću pažnju poklanja privrednom razvoju svoje zemlje i naravno da mu sankcije u tome veoma smetaju“, objašnjava Korkodelović i dodaje da se u štampi koja je naklonjena Severnoj Koreji komentariše da se Vašington tvrdoglavo drži stava koji nije produktivan i insistira na sankcijama.
„Zbog toga pretpostavljam da će neke od glavnih tema o kojima će Kim i Si razgovarati narednih dana biti pitanje denuklearizacije Korejskog poluostrva, za šta se i Kina veoma zalaže, zatim pitanje zaključenja mirovnog sporazuma kojim bi ovaj višedecenijski sporazum o primirju bio konačno zamenjen, kao i pitanje sankcija Pjongjangu“, ukazuje Korkodelović.
Kada je reč o mirovnom sporazumu, dodaje naš sagovornik, Kini je takođe veoma stalno da i ona bude obuhvaćena jednim međunarodnim skupom na kome bi takav dokument bio usvojen.
„Kina je bila jedan od aktera u Korejskom ratu i ona je zajedno sa Severnom Korejom i SAD 1953. u ime Ujedinjenih nacija potpisala primirje. Sada se međutim u nekim analizama ali i izjavama iz Vašingtona i Seula prenebregava ta uloga Kine, pa je Pekingu veoma drago da je u svom novogodišnjim obraćanju predsedavajući Severne Koreje jasno rekao da taj sporazum treba da potpiše više strana“, primećuje Korkodelović.
Na pitanje da li Vašingtonu smeta približavanje Pjongjanga Pekingu u trenutku kada su u toku pripreme za novi susret lidera SAD i Severne Koreje, Korkodelović kaže da ovaj susret Kim Džong Una i kineskog predsednika ne mora nužno predstavljati „prst u oko“ američkoj strani.
„Predsedniku Trampu je veoma stalo da ostvari neki veliki međunarodni uspeh, bez obzira da li je to Severna Koreja, Kosovo ili neki sporazum sa Kanadom ili Meksikom. Naravno, ukoliko bi bio postignut sporazum sa Severnom Korejom koji bi značio trajan mir na Korejskom poluostrvu i proces denuklearizacije čitavog poluostrva, to bi bio veliki poen za aktuelnog američkog predsednika, tim pre što je on sada skoncentrisan na predsedničke izbore 2020 godine. Zato bi predsedniku Trampu dobro došla pomoć i posrednička uloga Kine u pregovorima između SAD i Severne Koreje“, ocenjuje Korkodelović.
Čak su se, kako dodaje, pojavile neke spekulacije da bi u trgovinskim pregovorima SAD i Kine koji se upravo odvijaju u Pekingu, Kina mogla da iskoristi takozvani „severnokorejski adut“ kako bi stekla neko čvršće uporište u pregovorima sa Vašingtonom.
Iako je, kaže, predstavnik kineskog ministarstva spoljnih poslova glatko odbacio takvu spekulaciju, ipak ne treba zaboraviti da je predsednik Si nedavno izjavio da bi Vašington i Pjongjang trebalo da se nađu na pola puta u svojim težnjama za postizanjem sporazuma.
„Treba imati u vidu da bi predsedavajući Kim, kako se nagađa, mogao u prvoj polovini ove godine da poseti Moskvu. Onda možda postaje aktuelnija ta neka spekulacija da bi takozvana osovina Peking–Pjongjang–Moskva mogla da bude ’oživljena‘, što bi u većoj ili manjoj meri moglo da iritira Vašington. Ipak, verujem da bi sporazum Kima i Trampa, uz pomoć Pekinga, Seula i Moskve, sasvim sigurno dobro došao Amerikancima“, zaključuje Korkodelović za Sputnjik.
