Može li Hašim Tači da ukine takse koje su prištinske vlasti uvele na robu iz Srbije? Ako je suditi prema obećanju koje je dao američkom ambasadoru u Nemačkoj i jednom od ljudi od poverenja američkog predsednika Donalda Trampa, Ričardu Grenelu, može. Ako je pak suditi po reakcijama zvaničnika tzv. kosovske vlade, ne može.
Tači se, prema pisanju američkog dnevnika „Vašington post“, 21. decembra, neposredno po dobijanju pisma američkog predsednika, u Berlinu sreo sa Grenelom, gde mu je obećao da će preduzeti „značajan korak ka rešavanju eskalirajućeg odmeravanja snaga sa Srbijom“.
Iz ovakve vesti proizilazi da se Amerika trudi da na svaki način pritisne kosovske institucije da ukinu takse i na taj način relaksiraju atmosferu koja bi dovela do obnove pregovora između Beograda i Prištine.
Međutim, prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića, Sjedinjene Države bi, ukoliko im je zaista stalo do obnove dijaloga o razrešenju kosovskog čvora, morale da se mnogo više angažuju i da ne vrše pritisak samo na Tačija.
Prema Anđelkovićevom mišljenju, Hašim Tači nije u stanju da sam ukine vladine mere; on za tako nešto može samo da se založi, ali takav potez je nepopularan.
„Haradinaj radi neke stvari kojima podilazi najnižim strastima albanskog javnog mnjenja. Kada bi se Tači tome direktno suprotstavio, doživeo bi pad rejtinga. I ovako mu je u pogledu rejtinga trend vrlo nepovoljan. Otuda, ako Amerikanci stvarno žele nešto da postignu, a da se ne radi samo o igri, da srpskoj javnosti šalju poruku da kao nešto rade, ali je to nemoguće, moraju frontalno, a ne selektivno da pritisnu sve funkcionere na Kosovu, uz nedvosmislenu poruku da Amerika u kratkom roku očekuje ukidanje taksi i da će, ako se to ne desi, Albanci izgubiti američku podršku“, kaže Anđelković.
Američki pritisak na sve albanske političke aktere na Kosovu i Metohiji Anđelković vidi kao jednini način za ukidanje taksi na srpsku robu u kratkom roku. Vest koju je objavio „Vašington post“, kaže, deluje sterilno, ili nije rezultat ozbiljnog promišljanja, ili je puka igra koja za cilj ima da ubedi Srbiju da SAD nešto rade i deluju objektivno.
Ukoliko bi takse bile ukinute, bili bi stvoreni uslovi za razgovore o početku pregovora, a ne za nastavak samih pregovora, smatra Anđelković, koji podseća da srpski stav, zauzet još pre uvođenja taksi da nastavak pregovora zavisi od albanskog ispunjavanja prethodnih dogovora.
„Ili moramo potpuno da menjamo format pregovora, pa da pričamo na drugi način. Ali, u okviru briselskog procesa, gde imamo neke aranžmane koje Srbija realizuje, a Albanci ne, iluzorno je nastaviti dogovaranje o novim stvarima. Videćemo da li je Beograd to ozbiljno mislio ili je sa uvođenjem taksi doživeo udarac, pa je spreman da bude kooperativniji. Ja se nadam da nije tako, jer vraćanjem dva koraka nazad ništa nećemo postići“, objašnjava Anđelković.
Beograd, dodaje on, treba da preispita sve što je dosad u briselskom dijalogu urađeno i da, ako se ne stvore uslovi za nastavak pregovora, poništi ustupke koje je dao, da bi pregovori bili otpočeti ispočetka u nekom drugom trenutku, ako to uopšte bude moguće.
Da se „Vašington post“ ne bavi spekulacijama svedoči i izjava Ričarda Grenela, koji je rekao da su on i Tači razgovarali o „značaju dugoročnih odluka, a ne kratkoročnih reakcija“, kao i da mu je drago „što je (Tači) pristao i što se obavezao da će raditi na ukidanju tarifa koje su nedavno uvedene srpskim proizvodima“.
Zvaničnici takozvane kosovske vlade, Burim Ramadani, zamenik ministra tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i ministar trgovine i industrije Endrit Šalja odmah su ustali u odbranu mera koja je Priština uvela na srpsku robu.
Prema Ramadanijevim rečima, takse na robu iz Srbije neće biti ukinute; o tome bi, smatra on, moglo da se razgovara ako Beograd prizna kosovsku nezavisnost. Prema Šaljinom mišljenju, Tači ne može da daje obećanja o ukidanju uvećanih taksi na proizvode iz Srbije, jer je to, kako kaže, validna odluka. On, kao predsednik, može da predlog podnese vladi, a vlada će ga razmotriti i odlučiti.