Prema sprovedenim istraživanjima, Srbija je na dnu liste evropskih zemalja po konzumiranju ribe, ali potražnja za tom vrstom hrane raste u vreme posta. Najviše se kupuje u ribarnicama, ali mnogi građani ribu nabavljaju i na pijaci.
S obzirom da se u ribi mogu naći mnoge štetne materije, Sputnjik je istraživao da li je riba na našem tržištu zadovoljavajućeg kvaliteta.
Izvršni direktor Udruženja ribolovaca Srbije Ljubomir Pejčić tvrdi da je problem u tome što ne znamo kakav je kvalitet ribe jer je tržište poprilično neregulisano.
„Pre svega mislim na ribu iz divljine koju love privredni ribari, ali i ribokradice. Mi nemamo predstavu, od tih vrsta koje se love iz divljine, šta je, gde i kako ulovljeno. Problem je što ne postoji sistem da vi kad kupite ribu znate odakle je ta riba, što sa drugim vrstama mesa nije slučaj“, kaže Pejčić za Sputnjik.
S druge strane, sekretar u Udruženju za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović tvrdi da je sveža riba koja se proizvodi u Srbiji dobrog kvaliteta.
„Riba koja se proizvodi u Srbiji u šaranskim ribnjacima je kontrolisana i kvalitetna. Mi često u Komori kroz grupaciju za ribarstvo radimo sa našim proizvođačima da se proizvede kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Sledeća faza je transport do maloprodajnih objekata, koji su, kao i proizvodnja, pod kontrolom Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede“, ističe Budimović.
Veterinarska inspekcija: Riba je pod stalnim nadzorom
Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede navodi da je riba iz privrednog ribolova pod njenim stalnim nadzorom i da sva riba koja potiče iz odobrenih objekata, koji su pod redovnim nadzorom Veterinarske inspekcije, a koja se plasira na tržištu Republike Srbije, mora da odgovara parametrima kvaliteta koji su propisani Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za ribe.
Ispituje se da li riba sadrži farmakološke, hormonske i druge štetne materije, zabranjene supstance, teške metale…
„U toku 2018. godine uzeto je 63 uzorka ribe u toku 46 službene kontrole i tom prilikom nije bilo neusaglašenih rezultata odnosno razloga za povlačenje ribe kao hrane životinjskog porekla iz prometa“, navodi se u dopisu Ministarstva.
Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede tvrdi da su sva maloprodajna mesta, uključujući i privatne ribarnice, i svi alasi (osobe koje se bave komercijalnim ribolovom) pod njenim nadzorom.
Sa konstatacijom da je stepen kontrole najveći u ribnjacima slaže se i Ljubomir Pejčić.
„Međutim, u našim ribnjacima 90 i više odsto proizvodnje odlazi na šarana i kalifornijsku pastrmku. Ostale vrste koje nalazimo u prodaji uglavnom su ulov iz divljine. I to je upravo problem, ne znamo kvalitet te ribe, koliko je i u kojim je uslovima stajala, da li je zamrzavana, odmrzavana. Takođe, u većim gradskim sredinama imamo slučajeve da se riba lovi u blizini kanalizacionih ispusta“, kaže Pejčić.
On dodaje da se riba u ribarnicama u najvećoj meri kontroliše, ali da se određeni deo prodaje direktno restoranima, često bez ikakve provere.
„Prodaju ljudi po kućnim adresama, pored pijace, na gajbicama iz kola, i tu je najveći problem. U ribarnicama se uglavnom prodaje ili riba iz uvoza ili sa ribnjaka, mada smo i u ribarnicama nalazili strogo zaštićene vrste koje nikako ne bi smele da se nađu na tržištu i za koje znamo da se ne gaje nigde u ribnjacima“, tvrdi Pejčić.
Kako da budete sigurni da je riba dobrog kvaliteta
Prilikom kupovine ribe obratite pažnju:
— da li riba ima bistre oči
— da li su škrge tamnocrvene i nisu osušene
— da li prsti na pritisak propadaju kroz mišićno tkivo
— da li riba neprijatno miriše.