To je predviđeno izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, koje su usvojene u decembru 2018. godine i počele su da se primenjuju, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Prikrivenu kupovinu koristiće inspektori kada osnovano sumnjaju da lice obavlja delatnost kao neregistrovani subjekat ili da ne izdaje račun, i kada ne mogu na drugi način da pribave dokaze ili je otežano pribavljanje dokaza o tome da li je na primer privrednik registrovan i da li izdaje fiskalni račun.
Inspektor kupovinom, kao tajni kupac, prikuplja dokaze i činjenice i tek nakon toga pokazuje službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor, dodaje se u saopštenju.
Ovaj način se već koristi u drugim razvijenim državama i oruđe je u rukama inspektora u borbi sa nesavesnim privrednicima.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je da je važno napraviti jasnu razliku između onih koji posluju u skladu sa zakonom, u odnosu na one koji svesno, s predumišljajem krše zakon s namerom da prevare državu, građane ili radnike.
„To je i suština cele reforme inspekcijskih službi, da razdvojimo žito od kukolja“, rekao je Ružić.
Cilj je da ova mera, kako je objasnio, doprinese ukupnom povećanju efektivnosti inspekcijskog nadzora, posebno u onim slučajevima koji se okončavaju u sudskim postupcima.
„Ova vrsta dokazivanja učiniće postupke znatno kraćima i lakše objektivno dokazivima. S druge strane, šalje se jasna poruka da će onaj deo privrede koji je svesno u sivoj zoni biti efikasno procesuiran, odnosno da se protivzakonito poslovanje ne isplati i da se više ne može računati na to da postupci zastare“, rekao je on, preneo je Tanjug.
Ovu mogućnost za sada su počeli da primenjuju inspektori tržišne, turističke i saobraćajne inspekcije, a primena se očekuje i u drugim sektorima u kojima je ovakav način prikupljanja dokaza potreban.
