Si je naveo da dve strane ulaze u „duboke demokratske konsultacije“ i rade na ujedinjenju, ali je istovremeno upozorio i da Peking „zadržava opciju“ primene sile, što su američki mediji protumačili kao direktnu poruku Vašingtonu, koji Tajvan snabdeva vojnom opremom.
„Kina mora da bude ujedinjena, što je neizbežni uslov istorijske obnove kineske nacije u novom dobu… Mi ne obećavamo da ćemo odustati od upotrebe sile i zadržavamo opciju preduzimanja svih neophodnih mera“, rekao je Si u govoru povodom 40. godišnjice odluke vlasti u Pekingu o otopljavanju odnosa s Tajvanom, tokom kojeg je dobio vatreni aplauz.
„Različiti sistemi (kontinentalne Kine i Tajvana) nisu prepreka ujedinjenju, a još manje su opravdanje za separatizam. Privatno vlasništvo, verska uverenja i legitimna prava i interesi tajvanskih sunarodnika biće u potpunosti garantovani“, rekao je Si, prenosi „Njujork tajms“.
Agencija Blumberg navodi da je Si uputio upozorenje zagovornicima nezavisnosti Tajvana, među kojima je i predsednica Cai Ing Ven.
„Pravna je činjenica da obe strane (Tajvanskog) moreuza pripadaju jednoj Kini i to niko i nikakva sila ne može da promeni“, naveo je Si i dodao da „Kinez neće tući Kineza“, iako se Peking neće odreći primene sile.
AP prenosi da je Si poručio da niko i ništa ne može da zaustavi aktuelni trend koji vodi ujedinjenju.
„Mi smo spremni da otvorimo široki prostor za mirno ujedinjenje, ali nikada nećemo ostaviti nimalo prostora za bilo kakve separatističke aktivnosti usmerene ka nezavisnosti Tajvana“, rekao je Si.
Rojters prenosi da je Si izjavio da niko ne može da promeni činjenicu da je Tajvan deo Kine i da bi ljudi s obe strane Tajvanskog moreuza trebalo da teže „ponovnom ujedinjenju“.
Američka televizija Si-En-Bi-Si objašnjava da je Sijev govor održan u znak sećanja na „Poruku sunarodnicima na Tajvanu“ koju su vlasti u Pekingu uputile 1. januara 1979. godine, objavljujući kraj redovnih artiljerijskih napada na ostrva pod kontrolom Tajvana koja se nalaze blizu kineske obale, što je bila prekretnica nakon decenija neprijateljstava između dve strane.
Podseća se da su kineske nacionalističke snage pod komandom Čang Kaj Šeka u decembru 1949. godine pobegle na Tajvan nakon poraza od komunista u građanskom ratu.
„Pitanje Tajvana je deo unutrašnje politike Kine. To je pitanje od ključnog interesa za Kinu i strano mešanje je neprihvatljivo“, poručio je Si, preneli su kineski državni mediji.
