Takvom decom obiluje Matematička gimnazija u Beogradu, a tome u prilog govori činjenica da gde god da su otišli, vraćali su se sa medaljama. Tako je bilo i 2018, kada je u julu naša zemlja zasijala odličjima, koja je sa 59. Međunarodne olimpijade iz matematike u Rumuniji doneo tim iz Srbije.
Od šest osvojenih medalja, dve zlatne poneli su maturanti Aleksa Milojević i Pavle Martinović, a ovakav uspeh Srbija je poslednji put zabeležila pre 44 godine, kada su Jožef Varga i Milorad Živković osvojili dve zlatne medalje u istoj godini.
Zlatnu decu Srbije pitali smo ima li u njihovim godinama veće nagrade od zlata na Olimpijadi?
„U matematici nikada ne stignete do kraja, do vrha, jer uvek ima nešto novo i zanimljivo da se radi, neka nova oblast da se nauči. Mi nismo ovo radili zbog nekog konačnog cilja, u smislu odlaska na Olimpijadu, niti ćemo tu stati, jer mi i iskreno volimo matematiku. Taj osećaj kada sâm nešto novo zaključiš, izmisliš nešto što ti niko ranije nije pokazao, zaista je poseban. Mislim da sam baš zbog toga ostao u matematici toliko duboko i da je to ono što me je uvek motivisalo da istražujem više i više“, kaže Aleksa za Sputnjik.
I Pavle Martinović matematiku voli od malih nogu, a njegovo iskustvo potvrđuje da ova egzaktna nauka ume da bude i lekovita.
„Bio sam bolestan, a moja majka dođe i dâ mi zadatke da rešavam, na primer dva plus četiri. Ja tu dominiram i bude mi bolje. U prvom razredu sam rešio ’magični kvadrat‘ i na to sam bio dosta ponosan, a već u drugom, trećem razredu sam krenuo na takmičenja. To je iz ove perspektive tada bila igra, mada sam ja to tada shvatao vrlo ozbiljno“, objašnjava Pavle i dodaje da je ozbiljno postalo kada je, kao i Aleksa, u sedmom razredu prešao u Matematičku gimnaziju.
Dok je mnogim đacima u Srbiji matematika bauk, Aleksu i Pavla izrada zadataka i rešavanje matematičkih problema zabavlja i opušta. Često je, kažu, doživljavaju kao odmor od drugih obaveza.
„Ja sam jednom učio istoriju, pa pošto mi se nije učila, prešao sam na rešavanje zadataka iz matematike. Tako da je za nas matematika, na neki način, poluodmor i ne volim da na internetu vidim komentare da treba provežbati svih 900 originalnih kombinacija, da bi se pobedilo na Olimpijadi. Možda to zaista i radi za nekoga, ali u našoj školi se to ne vrednuje tako, mi cenimo kreativnost, a vežbanjem zadataka vežbamo mozak, logiku“, napominje Pavle.
Ovi mladi ljudi, kao i svi đaci, imaju predmete koji im teže padaju. Za Aleksu je to bila hemija, dok Pavle kroz osmeh kaže da mu je biologija do skoro bila nešto teža.
Matematika nije jedina nauka u kojoj briljiraju. Informatika je takođe nešto što ih zanima, što im predstavlja izazov, i vrlo uspešno se takmiče i u ovoj oblasti.
Takmičenja su, kaže Aleksa, posebno interesantna, jer tada imaju priliku da se druže sa takmičarima iz svoje i drugih ekipa, vide nove zemlje, upoznaju neke nove ljude i njihovu kulturu.
„U Rumuniji je bila jako zanimljiva slika, jer smo bili u malom gradu u Transilvaniji i čitav grad Kluž Napoka je bio posvećen tom takmičenju. Atmosfera je bila jako topla, a stanovnicima grada je zaista bilo drago što su naši domaćini. Sa propusnicama za Olimpijadu imali smo besplatan gradski prevoz i to me zaista obradovalo. Lepo je kada vas ljudi tako počaste“, skromno kaže Aleksa.
Iako imaju puno obaveza, genijalci Srbije uživaju u svemu onome što i njihove vršnjake čini srećnim. Za Sputnjik kažu da imaju dovoljno vremena za druženja, izlaske, devojke, a da je drugačije, tvrde mladi genijalci, ne bi se matematikom bavili.
Pavle će nakon Matematičke gimnazije školovanje nastaviti na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i privatnom Računarskom fakultetu. Tu im se putevi, bar na neko vreme, razilaze, jer se Aleksa prijavio na fakultete u inostranstvu, gde planira da se bavi matematikom, ali i informatikom i fizikom.
Još golobradi, nasmejani, skromni i duhoviti, Aleksa i Pavle obasjali su studio Sputnjika na samom kraju 2018. Možda njihov primer bude motiv i drugim mladim ljudima, da svim srcem rade ono što vole i nižu uspehe u godinama koje dolaze.
