Sonda NASA stigla do „Kraja sveta“

Maksimalno približavanje sonde asteroidu bilo je u 6.33 po srednjoevropskom vremenu. „Milijardu milja nakon Plutona sonda je izvela najudaljenjije približavanje, proletevši pored ledom pokrivenog drevnog kamena u Kujperovom pojasu“, saopštila je NASA na svom nalogu na Tviteru.

Ultima Tule (Kraj sveta) je nazvan po uzoru na to kako su na srednjovekovnim mapama i u literaturi obeležavana mesta izvan poznatog sveta, a pravo ime dobiće nakon što letelica NASA prođe pored njega i upozna se sa njegovim svojstvima, navodi britanski sajt „Spejs“, prenosi Tanjug.

Reč je, kako se navodi, o svemirskom telu veličine jednog grada koje se nalazi na 1,6 milijardi kilometara od Plutona u Kujperovom pojasu, oblasti malih tela Sunčevog sistema u obliku diska, iza planete Neptun i smatra se relikvijom nastanka Solarnog sistema.

​„Nju horajzons“ leti brzinom od skoro million milja na dan (67.056 kilometara na sat) i najbrža je letelica koju je NASA ikada lansirala.

Glavni istraživač ove misije Dejvid Stern tvrdi da je otkrićima koje je sonda pronašla 2015. na Plutonu „samo zagrebana površina“ svega što bi tek moglo da bude otkriveno, a da bi Ultima Tule moglo da bude nešto što nismo nikada ranije videli“.

KBO 2014 MU69 je, kako se navodi, više od deset puta veći i 1.000 puta masivniji od prosečne komete, a njegova širina iznosi oko 30 milja (48 kilometara).

​Prema najnovijim teleskopskim snimcima napravljenim iz Argentine, veruje se da je „Ultima Tule“ deo binarnog para, odnosno dva objekta koji orbitiraju jedan oko drugog, navodi se u video-snimku Jutjub kanala „Jeste li spremni“ (R U Ready).

Stern navodi da će dan nakon što „Nju Horajzons“ proleti pored MU69, na Zemlju početi da pristižu podaci i fotografije u visokoj rezoluciji.

„Istraživanje će utvrditi da li tamo postoji atmosfera ili ne. Takođe ćemo istraživati da li KBO (objekat kajperovog pojasa) ima mesece i prstenove, mapiraćemo njega i kompoziciju njegove površine, izmerićemo njegovu temperaturu i mnogo više“, navodi Stern.

Nijedna misija, kako kaže, nikada nije istraživala ovakav tip objekta, a podaci o njemu će stizati na Zemlju sve do kraja leta 2020. godine.

„Ova misija proučava nešto toliko divlje… Nešto što se nalazi tamo negde, toliko daleko od Sunca da se nije razvilo jer su temperature toliko niske da ne možemo da ih uporedimo ni sa čim“, navodi Stern.

​Kada je reč o „Nju Horajzonsu“, Stern tvrdi da je sonda trenutno u odličnom stanju i dodaje da ona, prema procenama, može da radi još narednih 15-20 godina, dok nivo napajanja termoelektričnog radioizotopskog generatora ne padne do nivoa na kom više nije moguće da se sonda kreće.

„Nju Horajzons“ je 2015. godine poslao prve slike Plutona i njegovog satelita Harona na Zemlju.

U međuvremenu su pristigle dodatne fotografije na kojima se vide, kako izgleda, niski, izolovani oblaci, što, prema rečima Dejvida Sterna, može da znači da je vreme na Plutonu još složenije nego što se prvobitno mislilo.

Takođe, kako je navedeno, fotografijama je utvrđeno da je najsvetlija površina Plutona jedna od najreflektivnijih površina svih tela u Sunčevom sistemu.

​To je objašnjeno naslagama koje Plutonova tanka atmosfera ostavlja na njegovoj površini, što ga čini svetlijim od očekivanog, navodi se.

Osim toga, na Plutonovom mesecu Haronu orkrivena su klizišta i to su prva klizišta koja su viđena na nekom objektu Kujperovog pojasa.

Poslednji podaci o Plutonu koji su prikupljeni u julu 2015. godine, do Zemlje su stigli tek krajem oktobra 2016. godine.

Ta otkrića su, kako se navodi, tek početak.

Do kraja 2021. godine, „Nju Horajzons“ bi trebalo da prikupi podatke iz prostora većeg za 50 puta od udaljenosti Zemlje od Sunca.