„Svakako ću to učiniti na kraju, ali to je borba Davida protiv Golijata, jer sam sâm, a sa druge strane je ceo sistem“, ističe prvi čovek humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, koja duže od deceniju pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji. Ove godine, za razliku od prethodnih, nije mogao da kroči na tlo Kosova i Metohije i da deci i starima podeli božićnu pomoć. Nije mogao jer mu je Priština bez obrazloženja zabranila ulazak na teritoriju Kosova i Metohije. Zbog toga prvi put posle 14 godina neće dočekati Novu godinu i Božić na Kosovu i Metohiji sa prijateljima i kumovima.
Ipak, kako kaže za Sputnjik, pomoć je stigla tamo gde je trebalo, a to je najbitnije. Nije mu bilo lako da gleda svoje volontere dok odlaze ka Kosmet, dok on ostaje na prelazu Merdare.
„To što ja doživljavam Srbi sa Kosova i Metohije doživljavaju, nažalost, već 18 godina. Nekima nije dovoljno što njih maltretiraju, već su počeli da maltretiraju i one koji im pomažu. To jeste veliki problem. Ono što je za mene izvor sreće jeste to da su ovih dana moji volonteri na terenu na Kosmetu jer su oni mogli da uđu i trenutno dele humanitarnu pomoć koju smo jednim delom kupili na licu mesta, a jednim delom dovezli iz Francuske pre uvođenja taksi, tako da je najbitnije da se uprkos zabrani i izazovima sa kojima se suočavamo pružanje humanitarne pomoći nastavlja“, kaže humanitarac.
Gujon, koji je francuski državljanin, napominje da čeka odgovor zvaničnog Pariza na ovaj potez Prištine i dodaje da je u ambasadi Francuske u Beogradu bio zvanično primljen, kao i da je ambasador ove države izrazio, kako kaže, zabrinutost i zbog njegovog ranijeg hapšenja (10. septembra), ali i zbog pretnji koje je dobio dok je tamo bio privođen.
„Zvaničan odgovor iz Pariza još čekam, ali verujem da će odgovor stići zato što su principi na kojima počiva Fracuska republika poštovanje ljudskih prava i slobode kretanja, a to je ono što je, u mom slučaju, u pitanju. Nadam se da će ta reakcija brzo stići, zato što, ako ne mogu da uđem na Kosovo i Metohiju, to će otežati mnogo rad naše humanitarne organizacije“, dodaje naš sagovornik.
Gujon kaže da je zabrana iz Prištine za njega nerazumna i da ne vidi šta smeta u radu njegove organizacije jer oni grade farme, renoviraju škole, vode decu na more a to, ističe, ne bi trebalo da smeta nikome na ovom svetu, pogotovo ne u 21. veku. Ono što se njemu desilo dospelo je i na stranice francuske štampe.
„Od jednog dela francuske javnosti smo dobili ogromnu podršku koja je bila zgranuta zbog zabrane. Članak koji je izašao u ’Figaru‘ o tome je bio te nedelje najčitaniji na njihovom sajtu što je veliki znak podrške. Dobili smo podršku i od naših donatora i od onih koji prate situaciju. Za nas je bitno da se naš glas čuje u Fracuskoj i uopšte na Zapadu, gde nije lako govoriti istinu o dešavanjima na Balkanu, zato što je tokom devedesetih propaganda bila ogromna“, ističe Gujon.
On navodi da je danas situacija malo drugačija i da ipak može da se govori iz nekog drugog ugla, ali i dalje nije lako jer oni koji su bili za tu propagandu i iskrivljavanje istine i dalje su na funkcijama.
„Mi pored humanitarne pomoći koju pružamo imamo i cilj da svedočimo o kršenju ljudskih prava u srpskim enklavama na Kosmetu i zato kroz našu saradnju sa francuskim medijima, dokumentarne filmove, snimke, knjige, članke, pokušavamo da pokažemo realnost sa kojom se susrećemo zapravo svaki put kada idemo na Kosovo“, ističe Gujon.
Gujon ovome dodaje da je situacija takva da je, što se tiče pravne procedure, sve u rukama Prištine.
„Uložio sam žalbu Ministarstvu unutrašnjih poslova na Kosovu, ona je odbijena, takođe bez obrazloženja. Podneo sam tužbu Upravnom sudu na Kosovu povodom tog rešenja, ali taj proces može da traje još dugo. Krajnja instanca kojoj mogu da se obratim je Ustavni sud Kosova na osnovu Evropske rezolucije o ljudskim pravima koja je deo tog Ustava i to ću svakako učiniti na kraju. Ali to je borba Davida protiv Golijata, jer ja sam sâm, a sa druge strane je jedan ceo sistem“, ističe ovaj poznati humanitaraca.
Kako kaže, zasad mu ostaje da se nada da će se Priština urazumiti i da će dopustiti ulazak čoveku koji je posvetio pola svog života da poboljša život Srbima, Gorancima, Romima, ali i drugim nacionalnim manjinama u enklavama koje su diskriminisane na Kosovu da imaju normalan i dostojanstven život kakav i zaslužuju.
