U razgovoru sa Anom Kočarovom iz Sputnjika, Maimu Berg je ispričala da su osamdesetih godina počeli aktivno da učestvuju u programima razmene, tako što su putovali u narodne demokratije poput DDR-a i Čehoslovačke i bili domaćini kolegama novinarima i dizajnerima koji su dolazili u Estoniju.
„Jedna od mojih dužnosti bila je da odgovaram na pisma čitalaca“, rekla je Maimu, dodajući da su mnogi od njih tražili savet kako da smršaju, zbog čega je ona sastavila odgovor u vidu jedinstvenog obrasca, koji su slali damama koje su im postavljale pitanja.
Takođe, ona je kazala da se veliki broj ljudi iz njihove čitave prostrane zemlje dobrovoljno prijavljivao da budu foto-modeli za „Siluet“ i da su čak slali golišave fotografije.
„To je bilo u suprotnosti sa moralnim načelima tog vremena i mi naravno nismo objavljivali te slike“, objasnila je Maimu.
„Siluet“ punom parom
„Obično smo slikali modele iz naše modne kuće, ali ponekad bi naši zaposleni ugledali prelepe žene na ulici, kojima su nudili da dođu na slikanje, što je u to vreme bilo stvar prestiža.
„Siluet“ je postao popularan u Sovjetskom Savezu, u velikoj meri zahvaljujući činjenici jer su imali pristup najnovijim izdanjima modnih časopisa, uglavnom iz Finske i Švedske, kaže Bergova.
„A tu je bio i ’Vog‘“, rekla je Bergova, dodajući da su ljudi ove časopise u najvećem broju slučajeva privatno donosili u Estoniju i onda prodavali specijalizovanim knjižarama sa kojima je „Siluet“ imao ugovor i tako je on bio prvi koji je kupovao veoma tražene modne magazine.
Bergova se seća da je najveći tehnički problem urednika bilo to što su zbog lošeg kvaliteta štampe, neke fotografije morale da se uređuju ručno, dok su se neke slike u potpunosti crtale rukom.
„Ako bi se nešto nesvakidašnje pojavilo na modnim pistama, čitaoci su nam pisali i tražili kroj. Uopšte nemam predstavu gde su saznali za to. Na primer, estonske žene su se u jednom momentu zaljubile u vojne kape. Mi smo napravili kroj i posle toga ih je nosio čitav Talin“, ispričala je Bergova.
Pitanje ideologije
Iako je imao nekoliko tehničkih problema, časopis je bio „najnezavisniji u Estoniji i niko nije kontrolisao naš rad“, istakla je Bergova. Ali urednicima su ipak upućivane kritike zbog nekih „ideološki nekorektnih“ modela.
Na jednoj slici se nalazio malteški krst kao dekoracija na jednom predmetu, što je imalo za posledicu da je Centralni komitet partije pozvao glavnog i odgovornog urednika na razgovor, seća se Bergova.
„Isto tako, jedan od naših dizajnera je napravio nakit koji je izgledao kao stakleno oko. Manekenka je uslikana sa ogrlicom nameštenom tako da bude u blizini oka, a tadašnji predsednik komiteta Estonske Sovjetske Republike je imao stakleno oko“, ispričala je dalje autorka, dodajući da su posle ovog neobičnog incidenta „ponovo pozvali rukovodstvo časopisa na razgovor“.
