„Imala je ova 2018. uspona i padova, ali kad slušaš dedu kog neizmerno voliš kako ceo život priča: ’Umreću, a Moskvu neću videti‘ i uspeš da to promeniš, godina ne može biti loša. Moj Milorad (83) konačno pokorio Crveni trg!“. Ovaj post na Tviteru raznežio je više od 3.600 ljudi, a mnogi su ga i podelili s drugima.
Imala je ova 2018. uspona i padova, ali kad slušaš dedu kog neizmerno voliš kako ceo život priča "Umreću, a Moskvu neću videti" i uspeš da to promeniš, godina ne može biti loša. Moj Milorad (83) je konačno pokorio Crveni trg. pic.twitter.com/1shdCBrQvq
— Miloš (@kontriram) 23. decembar 2018.
Kad smo kontaktirali unuka Miloša, koji ga je postavio, s pitanjem zašto je ovo utisak za javnost, on nam je rekao:
„Verujem da skoro svaki Srbin ima dedu kome je životna želja da vidi Moskvu“.
Kaže da je promenio nekoliko poslova, dok konačno nije došao do plate sa kojom je mogao da rezerviše avionske karte i hotel u Moskvi. Na putovanje sa dedom poveo je i sestru, dvadesetpetogodišnju studentkinju.
Deda Milorad je godinama bubrežni bolesnik, dva puta nedeljno ide na dijalizu. Na tajnom razgovoru, lekari su Miloša ubedili da jedna preskočena dijaliza i putovanje ne mogu napraviti problem, a deda mesecima nije mogao da veruje da će zaista videti Rusiju, mislio je da se deca šale.
Osamdesettrogodišnji Milorad Mića Vujović bio je oduševljen Moskvom čim su sleteli.
Prva su mu impresija kranovi, izbrojao je najmanje dvadeset velikih gradilišta na putu do hotela. „To je grad veliki, čini mi se, kao dve Srbije, ima puno naroda, a ulice, sve čisto ko suza, na trotoarima nigde nema polomljene pločice“, pričan nam deda Mića, keramičar, nekadašnji upravnik ciglane u Požarevcu.
„Došao sam konačno na Crveni trg, stajali smo ispred crkve kad su počela da zvone zvona, a narod koji je bio ispred počeo je da se krsti. Pitam unuka, šta je ovo? Kaže, pobožan narod, pa se krsti kad zvona zvone. To je veliko, veličanstveno mesto gde oni svake godine organizuju paradu. Sve je u kaldrmi, kocki od kamena, nije kô kod nas, betonirano“, kaže deda Mića.
Tokom pet nezaboravnih dana u Moskvi, deda je uspeo da obiđe nekoliko muzeja, a poseban utisak na njega je ostavio park Maksima Gorkog. „Ne možete da zamislite koliki je, ogroman park, fasciniran sam vodoskocima i muzikom koja ih prati, a narod uživa, sluša koncerte, fotografiše, roditelji izvode decu, uče ih da voze rolere“, prepričava nam impresije deda Mića.
„Verujte mi da sam išao po parku, gledao klupe, ima 5-6 metara od klupe do klupe, nigde nijednog traga od hemijske olovke ili flomastera nema. Kod nas nova klupa ne može da traje ni nedelju dana — ili je ispišu ili polome. U gradu, u kafanama i kafićima, mir, tišina, nema vike, nema galame“, priseća se naš sagovornik bajke koju je doživeo u avgustu.
Poseban utisak su mu taksisti koji su ljubazni, a unapred znate i koliko će vožnja koštati, na kraju morate da ocenite vozača, jer mu od toga zavisi dalji posao. Ako ima tri loše ocene, ne može da vozi. Fasciniran je i disciplinom u saobraćaju višemilionskog grada, snabdevenošću prodavnica, a ima i jogurta iz Šabca i kisele vode iz Aranđelovca. I nije skupo.
„Moj otac je bio majstor, kovač, mnogo je radio, a nedeljom su dolazile komšije, igrali su karte i mezili. Pričali su često o moći Kine i Rusije, mene je to fasciniralo. Uzeo sam da čitam ’Rat i mir‘ i druge knjige ruskih autora, uz te priče u glavu mi je došlo kako bi voleo da vidim kako ti ljudi tamo žive, kako zaista izgledaju… Uvek sam mislio i govorio — umreću, a Rusiju neću videti. Unuk mi je ispunio veliku želju, žao mi je samo što neću do kraja života uspeti da mu se odužim“, kaže deda Mića na kraju razgovora za Sputnjik.
Miloševu teoriju, da skoro svaki Srbin ima dedu kome je životna želja da vidi Mosku, potvrdili su brojni komentari na njegov tvit.
Svetlana Stanić, na primer, otkrila je da je još jedan osamdesetrogorišnjak ispunio davnu želju. Njen otac.
Živorad Stanić, Beograđanin poreklom iz Brusa, otišao je u penziju kao nastavnik matematike. Njegovu bajku organizovale su ćerke, posetili su Rusiju, takođe u avgustu. „Učio sam ruski jezik u školi i tako poželeo da posetim Rusiju, zapravo, najviše zbog ruske literature, Tolstoja pre svega“, kaže deda Živorad.
„Pokušao sam tokom obilaska grada da pronađem neke od njegovih opisa, bezuspešno. Moskva je sada ogromna, prava evropska metropola puna turista sa raznih strana. Naravno, prelepa kao u mojim mislima. Najjači utisak su ostavili Crveni trg i Kremlj, za koje sam se godinama pitao kako izgledaju uživo. Bio sam zapanjen njihovom veličinom! Takođe, metro je fascinantan, posebno nekoliko stanica koje smo obišli kao kulturno-istorijske spomenike“, kaže nam Živorad Stanić.
Zahvaljujući tome što ga zdravlje služi bolje nego vršnjaka Miću Vujovića, video je i Sankt Petrburg, do koga je putovao vozom. Njegova ćerka Svetlana kaže da su ona i sestra u vozu dremale, a da je on sedeo prikovan za prozor, da bi usput video još malo Rusije.
„Peterhof me je ostavio bez daha! Imali smo sreću da je bilo lepo vreme, pa smo mogli da dođemo hidrogliserom sa mora, taj prilazak raskošnoj glavnoj fontani je nezaboravan. Bilo je zadovoljstvo provesti gotovo ceo dan šetajući po prelepom parku i uživati u lepoti fontana. Ništa manji utisak nije ostavilo ni Carsko selo i dan proveden u parku ovog zdanja. Mogu još samo da kažem da sam zahvalan ćerkama što su mi ispunile želju“, kaže profesor Stanić.
Vremešni sagovornici Sputnjika kažu da se, iako su zaokružili svoj put, trude da život i dalje shvataju kao jedno veliko putovanje, koje traje do poslednjeg trenutka.
Ma koliko godina imali, ne odustajte od želje da se makar povremeno osetite kao u bajci. Ako ovakav stav, s ljubavlju, prenesete na decu i unuke, može da vam se desi da živite i u ruskoj bajci.
