„Naš lek predstavlja kompleks nanočestica i kratkih molekula DNK. Nanočestice pomažu molekulima DNK da prodru u ćelije, gde se vezuju za RNK i sprečavaju formiranje proteina. Zbog toga se ne povećava ni broj receptora na ćelijama ni pritisak“, izjavila je Asja Levina sa Novosibirskog državnog univerziteta.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bolesti srca i krvnih sudova, uključujući i srčane udare, moždane udare i hronične srčane poremećaje, i dalje su glavni uzrok smrti na globalnom nivou. Svake godine od njih umre oko 17 miliona ljudi, a većinu problema uzrokuje hipertenzija, konstantno visok krvni pritisak.
Pre nekoliko godina, Levina i njene kolege otkrili su novi metod borbe protiv ove bolesti. Njegova osnova su takozvani oligonukleotidi, kratki DNK lanci koji se sastoje od 10-20 „slova“-nukleotida. Ovi lanci mogu značajno da promene rad gena čoveka ili životinja povećanjem ili smanjenjem njihove aktivnosti. Ovo svojstvo oligonukleotida podstaklo je ruske biologe na ideju da bi mogli da se iskoriste za borbu protiv hipertenzije, menjajući rad gena koji kontrolišu širenje i sužavanje zidova krvnih sudova.
Pre godinu dana Levina i njen tim uspešno su testirali rad ove metode tako što su stvorili gensku terapiju koja je potisnula aktivnost jednog od gena, ASE1, koji je povezan sa sužavanjem krvnih sudova. Uspešno sprovedeni eksperimenti su naveli naučnike da razmisle o stvaranju zamene za takozvane beta-blokatore.
Danas se beta-blokatori često koriste kao glavni lek za hipertenziju. Oni čine krvne sudove manje osetljivim na signale zbog kojih se oni sužavaju, a srce kuca brže. Uprkos na sve njihove prednosti, beta-blokatori imaju mnogo nuspojava. Oni narušavaju rad bubrega, uzrokuju probleme sa spavanjem i uzrokuju poremećaje glukoze u metabolizmu.
Ruski biolozi smatraju da se većina ovih problema može izbeći tako što se blokiraju lanci gena koji su odgovorni za sastavljanje proteina u ćelijama srca i krvnih sudova. Naučnici su stvorili kratke molekule DNK, koje blokiraju „čitanje“ gena Adrb1, koji je odgovoran za sastavljanje beta receptora. Uveli su ih u šuplje nanočestice napravljene od silicijuma, koje su sposobne da prodru unutar ćelija ljudi i drugih sisara.
Naučnici su testirali lek na nekoliko pacova, koji su bili skloni veoma teškim oblicima hipertenzije u stresnoj situaciji. Kako su pokazali eksperimenti, male doze nanočestica smanjivale su pritisak za oko 10-12 milimetara na stubu žive, s tim što je jedna doza bila dovoljna za celu nedelju.
Kako ističu istraživači, životinje nisu imale nikakve opasne nuspojave koje se javljaju prilikom uzimanja većih doza beta-blokatora. Levina i njene kolege se nadaju da će ovo pomoći da njihov lek brzo prođe klinička ispitivanja i da uđe u medicinsku praksu.
