Prema njenim rečima, Institut je napisao izveštaj o arapskoj redakciji RT-a, gde je analizirao rad televizije i izrazio zabrinutost zbog rasta njene publike.
„Prema agregatoru Aleksa, sajt RT na arapskom jeziku je neverovatno popularan u arapskom svetu, često prevazilazeći sajtove televizije El Džazire i Al Arabije“, citirala je Simonjanova autore izveštaja.
Članci RT-a o Siriji opisani su u izveštaju kao „kratki i jasni, sa linkovima na mnoge izvore, od agencije Frans pres do ruskog Ministarstva odbrane, kako bi se prenela potpuna slika o onome što se događa u Siriji iz nekoliko uglova“.
„Zaključak Instituta iz Vašingtona: veoma smo popularni među arapskom omladinom, jer dobro radimo — i zato se moraju boriti protiv nas“, napisala je Simonjanova na svom nalogu na Tviteru.
Situacija sa ruskim medijima na Zapadu poslednjih godina postaje sve teža.
Zbog sankcija britanskog Ministarstva finansija 2015. godine banka „Berkliz“ je zatvorila račune novinske agencije „Rusija sevodnja“, u čijem sastavu je Sputnjik. Tada je rukovodstvo agencije ovaj korak proglasilo manifestacijom cenzure.
Evropski parlament je u novembru prošle godine usvojio rezoluciju koja se odnosi na potrebu za suprotstavljanjem ruskim medijima, pri čemu su kao glavne pretnje u dokumentu navedeni Sputnjik i RT. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da usvajanje ovog dokumenta pokazuje degradaciju predstave o demokratiji u evropskom društvu.
Osim toga, Ministarstvo pravde SAD je stavilo na spisak stranih agenata televiziju „RT Amerika“ i partnersku kompaniju „Sputnjik — Reston translejter“. Američke vlasti takođe su naložile da se agencija „RIA global“, koja se bavi proizvodnjom sadržaja za agenciju i Radio Sputnjik, registruje kao strani agent.
Brojni zapadni političari, uključujući američke senatore i kongresmene, kao i francuski predsednik Emanuel Makron, optužili su Sputnjik i RT za mešanje na izbore u Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskoj, ali nisu pružili nikakve dokaze. Zvanični predstavnici Rusije takve izjave smatraju neosnovanim.
