Fotomonografija „Oteta istina“, koja govori o brojnim zločinima nad Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji od strane pripadnika tzv. OVK kao i naporima porodica da saznaju gde su im najmiliji, predstavljena je danas u Beogradu.
Tu monografiju, na više od 120 strana i sa obiljem autentičnih fotografija objavilo je Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, a povodom dve decenije od prvih otmica na prostoru Kosmeta.
Prema rečima predsednice Udruženja Verice Tomanovića, cilj tog dela je i da se hronološki obradi borba za istinu o sudbini nestalih a koja je i danas „tabu tema“ za mnoge domaće i međunarodne institucije koje i dalje ćute i produžuju agoniju i patnju porodica.
„Zataškavanjem činjenica, minimiziranjem stvarnih podataka, nečinjenjem da se ljudi i zemni ostaci pronađu i predaju porodicama su evidentni“, rekla je ona i dodala da su time prekršeni i osnovni postulati civilizovanog društva.
Tomanovićeva je rekla i da je Udruženje saznalo za tragične sudbine 370 osoba a da se za njih 572 i dalje traga, a da se iz 144 logora na Kosovu i Metohiji niko živ nije vratio, kao i da je „mali pomak“ urađen u identifikacije nestalih putem DNK analiza.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da je ključno pitanje kako da stignemo do istine i pravde i dodao da dosad niko nije na adekvatan način dao odgovor na stradanje Srba, ne samo na prostoru KiM, nego i u drugim sukobima.
„Očigledno je da ne postoji spremnost onih koji bi morali to da rade, ali to ne umanjuje deo naše odgovornosti i odgovornosti naših institucija ili u delu u kom smo mi mogli ili bili u obavezi da to radimo“, rekao je Odalović.
U svakom slučaju, kad su u pitanju stradanja na prostoru Kosmeta, Haški tribunal nije dao odgovor, a nisu dali ni Unmikovi i Euleksovi sudovi, ni sudovi privremenih kosovskih institucija, a ni naše tužilaštvo za ratne zločine, dodao je predsednik Komisije za nestala lica.
Odalović je rekao da bi u onome što radimo trebalo da imamo punu odgovornost da ne bismo više puta povređivali iste osobe.
On je naveo da je formirana jedna grupa koja prikuplja dokaze i dokumenta iz svih izvora, a ono što je iznenađujuće je da su došli do dokumenata koji su bili u arhivama, ne „u funkciji nečega što može da pomogne u rasvetljavanju sudbina nestalih“.
„Pretragu smo proširili na arhive onih koji su bili odgovorni za ukupno stanje na prostoru KiM, a reč je o arhivama NATO-a, OEBS-a i nekih nevladinih organizacija koje sigurno postoje, jer smo upravo u traženju i rasvetljavanju sudbina nestalih lica pretražili mnogo dokumenata i mnogo arhiva koje smo mogli, ali smo prepoznali da postoji i mnogo dokumenata koji su bili u nekim fiokama i podrumima i to je nešto na čemu se sada intenzivno radi i verujemo da ćemo tu imati nekih novih rezultata“, rekao je Odalović.
On se nada da će iz tih istraživanja dobiti nove informacije, nažalost „najverovatnije o mestima sahranjivanja“. Očekuje i da će istraga dati odgovore na pitanja šta je sa ljudima za koje znamo da su bili u zatvorima.
Odalović je rekao da je polovinom ove godine pronađena jedna masovna grobnica sa najmanje sedam tela na ulazu u Đakovicu, u kojoj se nalaze i tela srpske dece. Ta masovna grobnica je pronađena na osnovu dokumenata iz 1999. godine kad je kontingent italijanskog Kfora naišao na tu grobnicu.
„Nadam se da će prvi pozivi koji su za 14. januar upućeni jednom broju komandanata OVK i odgovornih za određene zone dati rezultate“, zaključio je Odalović.
Zamenik tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović, koji je bio tužilac u slučaju „Gnjilanske grupe“ rekao je da „istinu niko ne može da otme“ i da će „u istoriji ostati zapisano ko je šta uradio“.
U knjizi je hronološki prikazan tok tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji, otmica Srba i nelabanaca, i to u periodu pre i za vreme NATO bombardovanja, kao i po dolasku međunarodnih snaga na Kosmet.
