Izrael je izvršio vazdušni napad na Siriju u trenutku kada su neruski civilni avioni sletali na aerodrome u Bejrutu i Damasku, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov.
On je dodao da su u cilju sprečavanja tragedije ustanovljene restrikcije na upotrebu protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja od strane sirijske vojske, što je „omogućilo kontrolorima leta u Damasku da odvedu putnički avion sa opasnog područja i upute ga na alternativni aerodrom Hmejmim“.
Upitan koji su razlozi za vazdušni napad Izraela, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković podseća da izraelski premijer Benjamin Netanijahu više od godinu očajnički traži načine da produbi krizu u okruženju, kako bi skrenuo pažnju javnosti sa slučaja korupcije u koju je navodno umešan. Dok se traži odgovor na pitanje da li treba da završi iza rešetaka ili ne, Netanijahu gleda da se izbavi na sve moguće načine, kaže Janković.
„Ako može da izazove neku reakciju Palestinaca u pojasu Gaze, na zapadnoj obali, gde je godinama bilo mirno ili ako nekako može da skrene pažnju na Hezbolah i Liban. Proteklih dana bilo je skrivanje tunela za koje kažu da je kopao Hezbolah. Sirija je malo-malo pa meta, ali je neobično da je ovo prvi put da je Izrael gađao ciljeve u Siriji otkako joj je Moskva isporučila modernije PVO sisteme, tako da su Sirijci sada mogli i efektivnije da se brane“, ocenjuje Janković.
Dok Izrael bombarduje, Američka vojska se povlači iz Sirije. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da ta zemlja nema jasnu predstavu o rasporedu povlačenja američkih trupa i razlozima za ovu odluku.
Stav Rusije je da teritorije, koje će ostati nakon odlaska američke vojske, treba da budu predate pod kontrolu Vlade Sirije, po međunarodnom pravu, ali i na osnovu činjenice kakav put su prošli Sirija i sirijski narod.
Komentarišući ovaj stav, Janković kaže da je poteze Donalda Trampa jako teško razumeti, a da je ono što predstoji zapravo borba za raspodelu teritorija između Turske i Vlade u Damasku. Veoma je teško predvideti šta će se dogoditi, da li će oni uspeti da se dogovore, a da li će taj dogovor biti dugotrajan, to je tek veliko pitanje, kaže Janković.
„Možda su Trampovi savetnici i odlučili da je pametnije da se povuku iz Sirije i da ostave Turke da se razračunavaju, u suštini sa Rusijom, da ih na taj način zapravo udalje od Rusije. Jer, ako Turska bude za sebe tražila više nego što je Asad spreman da dâ, onda će se postaviti pitanje na koju stranu će se Kremlj okrenuti, da li će nastaviti da podržava Asada, ili će zbog ’Turskog toka‘ i drugih strateških razloga odlučiti da podrži Tursku“, ističe naš sagovornik.
On dodaje da je još veća nepoznanica kako će se postaviti Izrael kada se SAD zaista povuku iz Sirije. Kako sada stvari stoje, nije realno očekivati da će se tako lako odreći svojih interesa, kaže on.
„Izrael dugoročno gledano namerava ono što je u velikoj meri i uspelo Arapskim prolećem, a poklopilo se sa izraelskom politikom slabljenja suseda, slabljenja arapskih zemalja. Ali još jednom podvlačim, mislim da je do bombardovanja Sirije velikim delom došlo zbog unutarpolitičkih razloga, a ne samo spoljnopolitičkih“, zaključuje Janković.
Iako je američka vojska počela da se pakuje, koalicija predvođena od strane SAD nastavila je operacije. Prema informacijama pres-službe koalicije, od 16. do 22. decembra bombardovani su objekti DAEŠ-a u dolini srednjeg toka Eufrata.
