Brisel nije zadovoljan viznom politikom Srbije, iako je naša zemlja ponovo uvela vize za građane Irana. U poslednjem izveštaju Evropske komisije navodi se da vizni režim Srbije sa 17 zemalja nije u skladu sa politikom EU.
Nezvanično, diplomatskim kanalima, srpskim vlastima je saopšteno da bi to moglo da dovede do ukidanja bezviznog režima Srbije i Evropske unije, takozvanog „belog Šengena“.
Državljani 17 zemalja, među kojima su Rusija, Kina i Indija, sa kojima Srbija ima bezvizni režim, u EU mogu da uđu jedino ako imaju vize.
Uz približavanje EU, ona zahteva i usaglašavanje te vrste regulative, objašnjava profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović.
„Mislim da, u ovom trenutku, to ne bi trebalo da ugrozi prava građana Srbije da mogu da se kreću po EU bez viza. Ne mislim da će bezvizni režim sa trećim zemljama biti ključna tema. Neće oni sada na tome insistirati. Imaju oni drugih tema, prvo Kosovo, pa posle usaglašavanje spoljne politike, pa tek onda vizni režim“, kaže Đukanović.
Činjenica da imamo bezvizne režime sa državama sa kojima EU nema bezvizne režime, ne ugrožava naš bezvizni režim sa EU, kaže potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.
Međutim, ako se bezvizni režim zloupotrebljava, kao što je bio slučaj sa Iranom, kada je nekoliko desetina hiljada ljudi preko Srbije ušlo u EU, onda srpski „beli Šengen“ može da bude ugrožen, napominje on.
Srbija je dužna da do ulaska u članstvo uskladi svoju viznu politiku sa viznom politikom EU. Neusklađenost može da se toleriše do dana ulaska. Kao država koja se približava Uniji možemo da vodimo, kako Međak kaže, relativno slobodnu viznu politiku, ali moramo da pazimo da ne ugrožavamo EU, kao i da se naš bezvizni režim sa trećim zemljama ne zloupotrebljava.
Nakon ulaska u EU, Srbija mora da uskladi svoju viznu politiku sa EU, ali Međak podseća na primere Bugarske i Rumunije koji su Srbiji uvele vize tek u trenutku pristupanja Uniji.
„Ulazimo u EU i hoćemo da uđemo u Šengen, samim tim moramo da u potpunosti budemo usklađeni sa pravilima i sa listom zemalja sa kojima EU ima bezvizni režim. Setite se kako je bilo kada su ulazili Rumuni i Bugari. Oni do dana ulaska u članstvo nama nisu uvodili vize zato što bi to ograničilo prekograničnu saradnju. Ali od momenta ulaska 1. januara 2007, uveli su nam vize, jer tada još nismo bili na ’belom Šengenu‘. To vam je najbolji pokazatelj kako to izgleda u praksi“, objašnjava Međak.
Bugarski i Rumunski model Međak vidi kao primenjiv i na Srbiju u njenoj politici bezviznog režima sa trećim zemljama.
Da je Srbija obavezana da svoju viznu politiku uskladi sa politikom EU, pokazuju i dokumenti koji se odnose na Poglavlje 24 — pravda, sloboda, bezbednost, u okviru koga se nalazi vizna politika.
Kao cilj srpskog akcionog plana za ovo poglavlje navodi se „usklađenost zakonskog, administrativnog i institucionalnog okvira sa standardima EU i Šengenskim pravnim tekovinama“, a slične formulacije stoje i u predlogu pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 24, kao i u Nacrtu pregovaračke pozicije EU za ovo poglavlje.
Prema rečima srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića, uslov za ukidanje bezviznog režima između Srbije i neke države biće korelacija između bezviznog režima i broja azilanata i migranata iz te države.
Osim Rusije, Indije i Kine, na spisku „problematičnih“ zemalja sa kojima Srbija ima bezvizni režim su i Kuba, Bolivija, Bahrein, Belorusija, Katar, Jamajka, Kazahstan, Kuvajt, Mongolija, Oman, Turska i Tunis, ali i države koje ne priznaju ili su povukle priznanje nezavisnosti Kosova.
