Kad se hrvatska predsednica pojavljuje u obično jako kratkim kontaktima sa Trampom, Putinom ili Makronom, ona je „sporedna figura, prateći vokal“ i zapravo nema o čemu mnogo da razgovara, već može da izražava želje za boljom saradnjom i da traži pomoć, ali nikakvih pomaka tu nema, ocenjuje Puhovski.
„Po mom sudu, njoj se učinilo da sa Vučićem može učiniti nešto važno za odnose dve države i da može pokazati da kao predsednica može voditi spoljnu politiku i da će povući potez koji drugi nisu mogli ili hteli. Mislim da se jako osramotila tim potezom, jer nikakvih rezultata od te posete nije bilo“, kaže Puhovski.
Kitarovićeva ne razume da se ništa nije dogodilo, ističe Puhovski i dodaje da Vučićeva poseta Zagrebu ne može biti važna samo zato što su imali nekoliko protokolarnih razgovora. Podseća i da su Kitarovićeva i Vučić jedno drugom obećali da će pomoći u traženju nestalih, a od tada se nije ništa dogodilo.
Na pitanje da li bi moglo doći do približavanja na liniji Kolinda Grabar Kitarović — Aleksandar Vučić, s obzirom na rezultate izbora u Bosni i Hercegovini gde je došlo do približavanja Dodikovog SNSD-a i HDZ-a BiH, Puhovski odgovara da je u BiH „Vlada Hrvatske više ili manje službeno proglasila Dodika svojim predstavnikom hrvatske zajednice u Predsedništvu BiH, jer Komšića ne priznaju“.
„I onda oni se oni ponašaju kao da je Dodik hrvatski predstavnik i to je stvar Vlade koja vodi dnevnu politiku i predsednica nema s tim puno veze i ne može na to uticati. Ona će pokušati da spasi obraz, dokazivaće da je susret sa Vučićem uspeo, a zapravo je bio fijasko. I ona će to i dalje činiti, a drugih rezultata nema“, objašnjava Puhovski.
S druge strane, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac smatra da je susret sa srpskim kolegom za Kolindu Grabar Kitarović izuzetno važan zato što su iz tog susreta proizišle neke vrlo bitne stvari i za Hrvate i za Srbe, ali i za njen ostanak na vlasti u još jednom mandatu.
„Imenovali su svoje specijalne izaslanike za nestala lica, a nestali su bolno pitanje i jednih i drugih, s tim što Hrvati tome, kao pobednici u ratu devedesetih, daju veći značaj i na neki način, rekao bih, politički se dodvoravaju biračkom telu. Reč je o populaciji od preko pola miliona branitelja, a ko dobije branitelje na svoju stranu taj je pobednik na svakim izborima, još ako se tome pridoda i naklonost Rimokatoličke crkve…“, kaže Štrbac.
Druga stvar koja mnogo opterećuje Hrvatsku jeste regionalna nadležnost za suđenja za ratne zločine u srpskim zakonima, dodaje naš sagovornik.
„Hrvatska svim silama želi da natera Srbiju, pa i preko EU, da ukloni te odredbe iz svojih zakona, što je takođe pitanje vezano za pobedničku stranu, polumilionsko biračko telo branitelja i za ceo narod koji doživljava Srbiju kao agresora“, zaključuje Štrbac.
