Indeks Dau Džons pao je u vrlo volatilnoj trgovini za 653 poena, ispod 22.000. Indeks je izgubio dva odsto vrednosti, zatim je tokom trgovanja u jednom momentu povratio sve gubitke da bi ponovo pao za više od dva odsto.
Indeks S&P 500 izgubio je 2,7 odsto vrednosti i tako ušao u polje „medveda“, što je berzanski izraz za tendenciju pada cena deonice. Podsetimo, S&P 500 je berzanski indeks koji sadrži deonice 500 korporacija, uglavnom iz Sjedinjenih Američkih Država i jedan je od najpriznatijih indeksa.
Svih 11 sektora indeksa S&P 500 je u minusu u decembru, četvrtom kvartalu i celoj godini.
Kako za Sputnjik objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker Brokersko-dilerskog društva „Momentum sekjuritis“ iz Novog Sada, ova situacija je pre svega posledica činjenice da su akcije i generalno bile na prilično visokim nivoima.
„Akcije su gotovo neprekidno rasle od 2009. godine i u velikoj meri je to bila posledica politike FED-a, odnosno Američke centralne banke, koja je veoma dugo držala kamatne stope na nuli. Međutim, kada se taj trend okrenuo u prethodnih godinu ili dve, postepeno su počeli da se javljaju signali da je tržište akcija skupo, pa su u proteklih nekoliko meseci pokrenuti ti okidači, te smo sada svedoci suprotnog trenda od onog koji je trajao godinama“, kaže Gujaničić.
Sagovornik Sputnjika dodaje da cene svetskih berzanskih indeksa, pre svega ovih najznačajnijih, nagoveštavaju šta će se desiti u nekom periodu u bliskoj budućnosti, od tri do do šest meseci.
S tim u vezi, napominje Gujaničić, ukoliko dođe do nekog velikog loma svetskih berzi, odnosno do pada od 30, 40 ili 50 procenata, to govori da će najveće svetske ekonomije znatno usporiti svoj privredni rast, a neke čak i upasti u recesiju.
„Međutim, kada govorimo o ovome što se sada dešava, pad se desio relativno brzo i još uvek nema pouzdanih indikatora da će zaista, u bliskoj budućnosti, doći do recesije. Recesija, kao što znamo, podrazumeva period od dva kvartala kada ekonomija ima negativan rast. Međutim, sada američka ekonomija ima i dalje prilično dobre makro-pokazatelje, a prognozirani rast za sledeću godinu je i dalje prilično visok, iako istina malo usporen. Trenutno su dakle ti psihološki faktori dominantni i oni govore da su investitori u velikoj panici jer su posle dužeg perioda videli da akcije mogu i da padaju“, primećuje Gujaničić.
Kako dodaje, u situaciji kada i neke od najvećih svetske kompanija u toku jednog ili dva dana izgube po pet ili deset procenata vrednosti, strah postaje glavni motivator koji pokreće ulagače.
Na pitanje kome ide naruku pad akcija na američkoj berzi, Gujaničić kaže da ova situacija najviše odgovara onim investitorima koji su mislili da su akcije skupe i koji imaju jaku novčanu poziciju, pa čekaju određene nivoe da bi akcije kupili po nižoj ceni.
„Generalno, kada se dešavaju te neke loše stvari na berzi, sa druge strane dolazi do jačanja nekih finansijskih instrumenata, pa smo i u proteklom periodu imali rast cena državnih obveznica, rast cene zlata i neki defanzivnih valuta kao što su japanski jen i švajcarski franak. Dakle, nikada se ne dešava da u isto vreme ’potonu‘ sve vrste finansijskih instrumenata. Tu uvek postoji neka ravnoteža, pa kada dolazi do pada tih nekih najrizičnijih finansijskih instrumenata kao što su akcije, defanzivni sektori beleže suprotan trend, odnosno dolazi do rasta“, zaključuje Gujaničić za Sputnjik.
