Tako je sunovrat na američkim berzama prošle nedlje doveo do toga da je američka „laka“ nafta pojeftinila u jednom trenutku za 2,35 dolara za barel (4,9 odsto), na najniži nivo od 45,82 dolara, da bi se nešto kasnije oporavila na oko 46,50 dolara, dok je severnomorska nafta „brent“ pojeftinila za 2,60 dolara (4,5 odsto), na 54,64 dolara za barel, najniži nivo od septembra 2017. godine.
Letos su, inače, analitičari, proizvođači, kupci, prodavci nafte stalno spekulisali o kretanju cene nafte, a danas su analitičari globalnog investicionog portala Investing zauzeli „pesimistični“ pristup i ocenili kako bi zbog manjeg ulaganja u proizvodne investicije u naftnoj industriji cena crnog zlata već krajem ove godine mogla premašiti iznos od 100 dolara po barelu.
A da bi cena nafte mogla da „skoči“ na čak 300 dolara po barelu ako bi se raspao savez OPEK-Rusija, saopšteno je iz nezavisnog israživačkog centra za energetiku u Saudijskoj Arabiji uz komentar da će bez Organizacije zemalja izvoznica nafte svet izgubiti svoju sigurnu mrežu koja pokušava da stabilizuje tržište nafte od eventualnih poremećaja snabdevanja i drugih šokova.
Koliko je cena nafte podložna promenama vidi se i po tome što je u januaru 2016. godine barel koštao 30 dolara.
Dinamiku promena cena sirove nafte, bar prema tvrdnjama vozača, ne prati i pojeftinjenje naftnih derivata. Potrošačima se, naravno, čini da cene goriva u stopu prate poskupljenje nafte ali da to nije slučaj kod pojeftinjenja.
O tome koliko su cene sirove nafte i naftnih derivata podložni spekulacijama a ne odraz tržišnih kretanja u današnjoj Energiji Sputnjika Jelica Putniković razgovara sa Nenadom Gujaničićem, glavnim brokerom Brokersko-dilerskog društva „Momentum sekjuritis“ a.d. iz Novog Sada.
