Zemljotres koji izazvalo raskrinkavanje novinara Klasa Relocijusa još uvek traje. Ko god je s njim imao posla, našao se u situaciji da proverava članke stare po nekoliko godina. Među njima su i mnogi ugledni švajcarski mediji, piše „Dojče vele“.
Tako „Tagesancajger“ piše: Očigledno da je na Relocijusa pao i bazelski list „Tagesvohe“. Reportaža iz Sarajeva objavljena u aprilu 2012. na dve stranice pod naslovom „Rat u glavi“ sadrži fiktivne delove. Relocijus je navodno 2012. posetio sastanak traumatizovanih ratnih veterana koji su se u Sarajevu našli 20 godina posle rata.
Prema rečima Klasa Relocijusa, sastanak je organizovao Centar za nenasilnu akciju. Ivana Franović, mirovna aktivistkinja te bosanske nevladine organizacije, izjavila je za RTS da ne zna za takvu konferenciju. Takođe ne zna da je neka druga nevladina organizacija organizovala ovakav događaj sa veteranima iz regiona. U svakom slučaju, to je neistina, kaže Franović. Aktivistkinja za mir Velma Šarić iz Centra za istraživanje sukoba u Sarajevu, takođe je, odgovarajući na zahtev novinara, izjavila da nikada nije čula za tu konferenciju balkanskih veterana.
„U svom tekstu Relocijus citira hrvatskog veterana Dušana Novakovića, koji je rekao da su vojnici na Kosovu igrali fudbal razbijenim lobanjama. Ali, ne zna se odakle Novaković to zna“, piše „Tagesnacajger“ i dodaje:
„Na Kosovu su se srpski vojnici borili protiv albanskih pobunjenika; Hrvati nisu učestvovali u sukobu na Kosovu. Nije jasno da li ti protagonisti uopšte postoje; ’Tagesvohe‘ ih ne prikazuje na fotografiji. ’Često plačem u snu, a da to ne primetim, kaže srpski veteran Željko Vukelić. Nekima nedostaje ruka, drugima stopalo ili cela noga. Oprezno klimnu glavom‘“, ovako Relocijus opisuje navodne učesnike konferencije.
„’Tagesvohe‘ je od decembra prestao da postoji. A 2012, kada je ova reportaža objavljena, Urs Bues je bio jedan od odgovornih urednika i kaže: Ako šest godina kasnije saznate da je novinar izmislio reportažu, to je, naravno, neprijatno. Članak je najverovatnije kupljen od agencije od koje je ’Tagesvohe‘ otkupljivao priloge iz inostranstva. Prema kolegama postoji poverenje. Verovali smo Relocijusu. Postoje određeni etički standardi kada se radi u novinarstvu“, prenosi švajcarski „Tagesancajger“.
A „Noje cirher cajtung am zontag“ (Nove ciriške novine — nedeljno izdanje), između ostalog, piše o reportaži koju je objavio pre nekoliko godina o jednom zatvoru u Norveškoj u kojoj Relocijus pominje nepostojećeg zatvorenika i potom nastavlja:
„Drugi primer potiče iz članka pod naslovom ’Oko za oko, krv za krv‘ o krvnoj osveti u Albaniji, objavljenog 9. decembra 2012. godine: reporter prati navodnog predstavnika Nacionalnog odbora za pomirenje, albanske nevladine organizacije. Ovaj čovek, star 43 godine, opisan kao mrzovoljan momak koji nosi vunene džempere i gumene čizme, u tekstu se zove Jenva Baši.
Rezultat provere kod Nacionalnog komiteta za pomirenje glasi da tamo nikada nije radio Jenva Baši. To potvrđuje Đin Marku, šef te albanske nevladine organizacije. Dosad nije bilo moguće potvrditi postojanje drugih protagonista u toj priči. Možda se to nikada neće ni desiti.
Relocijus je u ’Špiglu‘ objasnio da nisu falsifikovani svi njegovi tekstovi. Koje priče su ispravne a koje nisu, najbolje zna on sam. Ali Relocijus nije dostupan za ’Noje cirher cajtung am zontag‘.
Klas Relocijus je prevario ceo jedan sistem. I to ne samo otkako je postao uspešan. Na sajtu Hamburške škole novinarstva, čiji je student bio, između ostalog spominje da je radio za britanski ’Gardijan‘. A ovaj list je na zahtev da proveri tu informaciju odgovorio: Proveravamo sve naše sisteme, ali nemamo naznaka da je on ikada pisao ili radio za ’Gardijan‘.
Još jedna neistina u delu Klasa Relocijusa“, konstatuje „Noje cirher cajtung am zontag“.
Nemački „Velt“ danas donosi tekst pod naslovom „Zašto je ’Špigl‘ sada poništio prvi falsifikovani tekst?“ Reč je tekstu o američkom gradiću Fergus Fols i njegovim stanovnicima. Od srede posle podne, otkada je u javnost izneo ceo slučaj, ’Špigl‘ intenzivno radi na rasvetljavanju — i obećao je da će uprkos dokazanim lažima svi tekstovi ovog novinara biti i dalje dostupni na ovom portalu, kako bi čitaoci mogli da reaguju. Ovaj tekst je izuzetak, jer su to tako tražili stanovnici ovog gradića u SAD, prenosi „Velt“.
Na ovom mestu treba dodati i informaciju da je ambasador SAD u Nemačkoj Ričarad Grenel povodom slučaja Relocijus kritikovao „Špigl“, odnosno da je izrazio zabrinutost da „uredništvo ovog lista forsira antiamerikanizam“. Na to je u otvorenom pismu Grenelu „Špigl“ odgovorio izvinjavajući se „zbog izmišljenih tekstova jednog svog novinara“, ali je odbacio optužbu da u tom mediju postoji „institucionalna predrasuda prema Sjedinjenim Državama“.
Ali to ni izbliza nije sve.
U međuvremenu se saznalo da Relocijus nije samo izmišljao ili kitio svoje priče. Kako piše „Špigl“, javilo se više ljudi koji navode na osnovanu sumnju da je Relocijus putem svog mejla kod čitalaca pokrenuo donatorsku kampanju — i naveo ih da doniraju na njegov privatni račun. Povod je bila njegova reportaža o siročićima u Turskoj, kojima je Relocijus navodno želeo da pomogne. U međuvremenu se sumnja u istinitost i tog teksta — a „Špigl“ je najavio da će protiv svog bivšeg novinara podneti krivičnu prijavu.
