Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder založio se za odlučnije udaljavanje Nemačke od SAD, piše nemački list „Velt am zontag“.
Naime, govoreći o zahtevima administracije američkog predsednika Donalda Trampa da Berlin ograniči ili obustavi trgovinu s raznim državama, Šreder je rekao da suverena država ne sme da dopušta da joj SAD govore s kojim zemljama može da trguje.
Šreder je takođe, objašnjavajući razloge američkog pritiska na Nemačku da obustavi projekat „Severni tok 2“, rekao da SAD „to ne rade iz ljubavi prema Ukrajini, nego zato što više vole da sami isporučuju gas Nemačkoj — tečni gas koji je lošijeg kvaliteta, a skuplji od gasa iz gasovoda“.
Kako za Sputnjik objašnjava nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović, mišljenje Gerharda Šredera se u ovom trenutku podudara kako sa zvaničnom politikom velike koalicije u kojoj je njegova stranka, Socijaldemokratska partija, tako i sa mišljenjem javnosti, a naročito privrednika i industrijalaca.
Upravo oni su, kako kaže, i ranije vršili veliki pritisak na kancelarku Merkel da odustane od sankcija Rusiji.
„Berlin je vrlo zainteresovan za saradnju sa tako velikim zemljama kao što su Rusija i Kina koje imaju ogromna tržišta, a naročito sa Iranom, posle sporazuma koji je veoma teško bio sklopljen, a u čemu je učestvovala i Nemačka. Sa velikim i zbog sankcija gotovo potpuno nenačetim tržištem, Iran ranije nije imao prilike da uspostavi snažnije ekonomske odnose sa velikim brojem zemalja, pa je zainteresovanost Nemačke za iransko tržište gotovo ravno zainteresovanosti za kinesko tržište“, ukazuje Stojanović.
On dodaje da je Gerhard Šreder, iako odavno u političkoj penziji, i dalje veoma uticajna ličnost.
„Šreder je i u vreme svog kancelarijskog mandata bio veoma zainteresovan za ekonomske odnose sa Rusijom, pogotovu u energetskoj sferi. U njegovo vreme napravljen je ’Severni tok 1‘, protiv koga su se Amerikanci žestoko bunili. On je, međutim, istrajao u tome, i sada je predsednik jednog konzorcijuma u Gaspromu. Tada je, takođe, uspostavljeno jedno veoma blisko, lično prijateljstvo sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, i to prijateljstvo traje i danas“, napominje Stojanović.
Iako je ponekad kritikovan u Nemačkoj jer je prihvatio poslodavca iz Ruske Federacije, primećuje naš sagovornik, ta Šrederova odluka doneta je kako u njegovom interesu, tako i u interesu same Nemačke, jer je veliki konzorcijum nemačkih energetskih firmi danas uključen u gradnju „Severnog toka 2“.
„Protiv tog projekta nisu samo Amerikanci već i baltičke zemlje, posebno Poljska i Ukrajina. Kijev je i pre velikih sporenja koja su nastupila sa Rusijom imao priliku da povremeno ’zavrne slavinu‘, da ne plati gas i time Evropu dovede u situaciju da ’pritiska‘ Putina da Ukrajinu oslobodi plaćanja. Zato, da bi se Ukrajina izbegla, posle ’Severnog toka 1‘ pravi se ’Severni tok 2‘. Te cevi idu direktno dnom Baltičkog mora sa ruskog na nemačko tlo, tako da se zaobilaze sve zemlje koje su protiv energetskog povezivanja Nemačke, a time i Zapadne Evrope sa Rusijom“, kaže Stojanović.
Na pitanje koliko je realno da se Nemačka zaista udalji od SAD, imajući u vidu da su američke vojne baze na nemačkom tlu, Stojanović odgovara podsećanjem na izjavu kancelarke Angele Merkel da „Evropa mora da uzme sudbinu u svoje ruke jer ne može više da se osloni na partnerstvo preko Atlantika“.
To je, kaže, bio nagoveštaj evropske samostalne politike i emancipacije Nemačke u odnosu na Ameriku.
„To se naravno teško realizuje imajući u vidu američko vojno prisustvo i vrlo jak politički uticaj u Nemačkoj. To je decenijama građeno i ne može se presecati preko noći. Međutim, treba se setiti da je u vreme iračkog rata kada je Džordž Buš Mlađi pravio koaliciju, Šreder sa francuskim predsednikom Širakom odbio učešće u toj koaliciji. On je tada napravio jednu vrstu trijumvirata zajedno sa Putinom i te tri zemlje su se protivile ratu u Iraku. To mu Amerikanci, naravno, nikada nisu zaboravili“, naglašava Stojanović.
Kako dodaje, potezi Nemačke zavisiće od toga kuda će krenuti američka politika i kako će se ponašati američki predsednik.
„Trampova ideja da raskida sve međunarodne sporazume i otvara trgovinske ratove Nemačkoj apsolutno ne odgovara. Nemačkoj odgovara stabilna politička situacija u svetu, a kako je ta zemlja eksportno orijentisana i više od jedne trećine radnih mesta zavisi od izvoza, svaki poremećaj na globalnom tržištu Nemačkoj se vraća kao bumerang“, zaključuje Miroslav Stojanović za Sputnjik.
