Skoro četiri godine ratuje se u Jemenu, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu i najsiromašnijoj muslimanskoj zemlji. Asistent na Filološkom fakultetu Marko Gagić, koji je jedno vreme živeo u toj zemlji, kaže za Sputnjik da je dogovor o povlačenju snaga iz lučkog grada Hudaide na Crvenom moru važan pre svega iz humanitarnih razloga — to je najveća luka u koju ulazi većina jemenskog uvoza.
„Oni uopšte više ne proizvode hranu. Nisu mnogo proizvodili ni ranije, a sada naročito. To je zemlja u kojoj se doslovno umire od gladi. Tri četvrtine stanovništva je ugroženo i potrebna im je neka vrsta pomoći. Za sada procene variraju da će sledeće godine između osam i 14 miliona ljudi biti direktno ugroženo. Neki podaci govore da je ogroman broj dece mlađe od pet godina već umrlo od posledica gladovanja“, navodi Gagić.
Naš sagovornik dodaje da njegovi prijatelji u Jemenu, s kojima je u kontaktu, više ni ne gaje nadu da će se nešto promeniti nabolje.
„’Imamo utisak da se rat nikada neće završiti‘, to su mi rekli prijatelji pre neki dan i nadam se da greše", kaže Gagić.
Objašnjavajući razloge za ćorsokak u Jemenu, gost Sputnjika ističe da iza svega stoje ekonomski interesi velikih sila.
„U pitanju je ogroman ekonomski interes, najviše Sjedinjenih Država, pa i Velike Britanije. Pored Saudijske Arabije i Irana čiji su interesi isprepletani u Jemenu, sve su više zainteresovani i Ujedinjeni Arapski Emirati. Naime, ostrvo Sokotra se nalazi između Roga Afrike i Jemena, zapravo bliže je Rogu Afrike, ali pripada Južnom Jemenu i nalazi se na raskrsnici morskih puteva“, objašnjava Gagić.
Stoga je, napominje on, u smislu kontrole trgovinskim tokovima u Indijskom okeanu i Crvenom moru Emiratima važan Jemen i zato su vrlo prisutni na jugu.
Jemen je nastao ujedinjenjem Severnog i Južnog Jemena 1990. godine i, prema rečima našeg sagovornika, bila je to romantična ideja da se ujedine svi južni Arapi. Oni sebe smatraju posebnom etničkom grupacijom u odnosu na ostale stanovnike Arabijskog poluostrva, a njihov vekovni san bio je da se svi južni Arapi ujedine u jednu državu.
„Međutim, slomom SSSR-a, pod čijim je uticajem bio, Južni Jemen je oslabio, a svoju šansu za oporavak video je u ujedinjenju sa susedima. Ideja je bila dobra, ali od samog početka je bilo jasno da Sever nije baš imao najbolje namere, jer je hteo da nametne svoju volju. Tako je građanski rat izbio već 1994. godine. Od tada je Jug praktično pod okupacijom Severa i u stalnim su sukobima“, podseća Gagić.
Naš sagovornik se osvrnuo i na značajno kulturno nasleđe Jemena. Stara Sana je pod zaštitom Uneska, što je samo deo kulturnog bogatstva te zemlje.
„Grad je kao iz bajke, a tamo se nalazi i jedna od najstarijih džamija čitavog muslimanskog sveta. Vredni su i brojni spomenici iz predislamskog perioda. Ponosni su i na tzv. Pustinjski Menhetn, grad sa soliterima napravljenim u 16. veku. To je stara civilizacija, ima bogato kulturno nasleđe i dobro znaju ko su i šta su“, zaključuje Gagić.
