Odlazak Džejmsa Matisa sa funkcije američkog ministra odbrane zbog Trampove odluke da snage Sjedinjenih Država napuste Siriju je logična, kaže za Sputnjik Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.
Tramp je odluku o povlačenju američkih snaga iz Sirije očigledno doneo na prečac, iako je već najavljivao da bi to mogao učiniti, ali nije imao podršku za takav potez ni u Stejt departmentu, ni u Kongresu, ni u Pentagonu, objašnjava naš sagovornik.
Tim potezom je Donald Tramp zaoštrio odnos ne samo sa centristima, najvećim krilom unutar opozicione Demokratske partije, već i sa neokonzervativcima koji su najmoćnije krilo republikanaca, a tom krilu je, indirektno, pripadao i Džejms Matis.
„Definitivno, Tramp će imati teške momente u narednom periodu, jer sam siguran da će, ako do kraja realizuje ideju o povlačenju iz Sirije, to biti doživljeno u neokonzervativnim krugovima kao veliki udarac na dosadašnje stubove i načine delovanja američke spoljne politike. On dovodi u pitanje određene ideje koje su Amerikancima jako važne“, smatra Rajić.
Moramo biti svesni činjenice da je Donald Tramp latentni izolacionista, da nije sklon intervencionističkoj politici, da je za rat u Siriji od početka mislio da nije rat u koji Amerika uopšte treba da se meša i da oni u Siriji nemaju interese, objašnjava ovaj analitičar.
On tvrdi da Tramp na stvari gleda striktno partikularno i pragmatično u smislu smanjivanja troškova tamo gde je to moguće i realno isposlovati.
„Sa druge strane, neokonzervativci su izrazito intervencionistički raspoloženi, s obzirom da oni smatraju kako je ne samo pravo, nego i dužnost SAD da reaguju u svakom delu sveta, gde je, prema njihovoj oceni, ugrožena demokratija. To je njihova ideologija i ovim je Tramp udario na sam temelj njihove ideologije“, ističe Rajić.
On dodaje da je očigledno da se sada i u Beloj kući vode rasprave o povlačenju američke vojske iz Sirije i podseća da se u štampi moglo pročitati da je i savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton bio protiv te odluke.
„Verovatno će pritisak na Donalda Trampa biti veliki i zato ne bih bio iznenađen da dođe i do određene forme ublažavanja ili izmene te odluke. Verovatno ne do odustajanja, već izmene, jer moguće je da Tramp ovako želi da odobrovolji Tursku i s tim u vezi treba uzimati i najave eventualnog hapšenja Fetulaha Gulena u Pensilvaniji, što nije realno da se desi“, kaže Rajić.
Sama najava hapšenja je u tom smislu interesantna i trebalo bi imati u vidu još jednu činjenicu, a to je da su Amerikanci blizu odluke da isporuče raketni sistem ’Patriot‘ Turskoj, naravno, uz uslov da Turci odustanu od kupovine raketnog sistema S-400 iz Rusije.
„Prema tome, Tramp smatra da će na ovaj način odobrovoljiti Erdogana i da će uspeti da vrati Tursku u NATO, iako ona nije formalno izašla, ali se poslednjih godina ponašala prilično samostalno i bez konsultacija sa svojim najmoćnijim saveznikom, a to je Amerika“, konstatuje naš sagovornik.
On navodi da Tramp misli da će tako pomoći namenskoj industriji u Americi, što je njegov „veliki cilj“ od početka, a vojno-proizvodni kompleks je jedan od najjačih lobija koji mu je pomagao u kampanji.
Ostavka Matisa, ipak je bila i iznuđen potez zato što se „Besni Pas“ protivio Trampovoj odluci, ocenjuje Rajić i dodaje da to nije bio prvi put da se njih dvojica ne slažu.
„Oni već neko vreme imaju zategnute lične odnose i ovo je samo bila kulminacija tih sukoba i verovatno je da to neće biti „jedini krupan odlazak iz administracije američkog predsednika“, tvrdi Rajić.
Moglo bi doći do zaoštravanja odnosa američkog predsednika sa savetnicima i članovima administracije koji dolaze iz neokonzervativnog krila republikanaca, smatra ovaj stručnjak.
„Ne mogu da budem siguran i ne verujem da će (američki državni sekretar) Majk Pompeo ili Džon Bolton otići, ali verujem da će sukob između njih dvojice biti veliki. To može da se prelije na taj način što će neki službenik srednjeg ranga koji je blizak Pompeu napustiti administraciju ili Stejt department čime bi došlo do refleksije, odnosno prelivanja tog sukoba sa vrha na neki niži ili srednji nivo“, kaže Rajić.
Sagovornik Sputnjika smatra da bi Tramp trebalo da učini neke ustupke savetnicima poput Boltona kako bi ih zadržao u administraciji, s obzirom da se oni sasvim sigurno protive takvoj politici, jer ne veruju u izolacionizam, a neintervencionističku politiku smatraju nekom vrstom pokazivanja slabosti koju, kako oni smatraju, Vašington ne sme da pokazuje nigde.
„Prosto, to je ideološki sukob koji postoji otkad je Amerike“, naglašava Rajić.
Ideološka „pukotina“ u Beloj kući mogla bi da se vidi u narednom periodu na liniji Tramp-Bolton, a kako će ona kulminirati, u kojem pravcu i smeru, mnogo će zavisiti od načina na koji će Tramp pokušati da zadrži Boltona u svom timu, pojašnjava ovaj analitičar.
Trampu je i dalje to prioritetni cilj jer sa Boltonom ima se slaže na „mnogo višem nivou“ nego što je to slučaj sa drugim članovima administracije, zaključuje Rajić.
