Rezultati istraživanja temelje se na najnovijim posmatranjima, ali i na očitavanjima svemirskih letelica Vojadžer 1 i 2, pomoću kojih su naučnici pre desetak godina procenili prosečnu brzinu nestajanja prstenova.
Saturnovi prstenovi se sastoje uglavnom od komadića leda različitih veličina — neki su mikroskopski poput komadića prašine, a neki su veličine od nekoliko metara, a nestaju jer ih Saturn svojom gravitacijom privlači ka sebi, te se oni spuštaju prema planeti u obliku kiše ledenih čestica, koju ka sebi vuče magnetsko polje Saturna, piše „Indeks-hr“.
„Procenili smo da bi se tom ’kišom iz prstenova‘ mogao za pola sata napuniti jedan olimpijski bazen“, rekao je astrofizičar Džejms O’Donogi iz NASA.
Prema njegovim rečima, ako se u obzir uzme samo ta kiša, prstenovi će za 300 miliona godina nestati u potpunosti.
Naučnici još uvek nisu sigurni da li je Saturn od samog početka imao prstenove ili su oni nastali u kasnijoj fazi njegovog života, a najnovije istraživanje govori u prilog pomenutoj teoriji, pa je moguće da prstenovi nisu stariji od 100 miliona godina.
„Imamo sreće da postojimo u vreme kada Saturn okružuju predivni prstenovi. Ali ako su oni kratkotrajne prirode, postoji mogućnost da smo propustili upečatljive prstenove oko Jupitera, Urana ili Neptuna, s obzirom da su oni danas jedva vidljivi oko tih planeta“, rekao je Donogi.
Kako se navodi, ako su prstenovi nastali u kasnijoj fazi nastanka planete, moguće je da su se formirali prilikom sudara malenih ledenih satelita u orbiti Jupitera, verovatno zbog toga što su im orbite poremetili prolazeći svemirski objekti, poput asteroida ili kometa.
Stručnjaci NASA nameravaju da još neko vreme prate stepen smanjivanja prstenova i da vide da li oni prolaze kroz sezonske promene.
Inače, Saturnu treba 2094. godine da napravi krug oko Sunca, pa su tokom tog njegovog putovanja čestice prstenova na različitim nivoima izložene Suncu.
