Grupu EU 8 čine Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Švedska i Velika Britanija, koja je formalno još članica EU.
Moglo bi se reći da njihov angažman u ovoj grupi liči na onaj koji je formulisan konceptom EU, definisan na samitu u Rimu krajem marta 2017. godine, koji podrazumeva da će njene članice, koje to žele, moći da sarađuju u različitim inicijativama. One druge koje to neće, ne obavezuje da učine isto. Time su, kako je tada ocenjeno, otvorena vrata za oživljavanje ideje još iz 2012. godine o EU u više brzina ili koncentričnih krugova.
Sudeći po mišljenju Dušana Prorokovića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, svaka sličnost EU 8 sa tom idejom je slučajna, a pravi povod za aktiviranje ove osmorke je nešto sasvim drugo.
„Mislim da je ovo pre svega pokušaj da se u određenoj meri održi jedinstvo spoljnopolitičkog delovanja po temama koje za evropske zemlje i dalje nisu konfliktne. Oni žele da koordiniraju jedinstven nastup ka Rusiji povodom ukrajinske krize i jedinstven nastup prema Srbiji povodom otvorene krize na Kosovu i Metohiji“, kaže Proroković za Sputnjik.
On je izričit u oceni da aktivnosti EU 8 ne bi trebalo dovoditi u vezu sa drugim planovima, kakav je Evropa u više brzina.
„Čim oni ovako nastupaju, znači da nekog preteranog jedinstva unutar EU nema. Jer da ima jedinstvenog mišljenja, oni ne bi koordinirali jednu ovakvu aktivnost, nego bi se o tome oglašavao Savet EU ili Evropska komisija. Ipak, to meni govori da postoje izvesna razmimoilaženja unutar EU i povodom Ukrajine, a povodom KiM to je još očiglednije, pošto pet članica EU uopšte nije uspostavilo bilateralne podnose sa Prištinom“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
„Izvlačenje“ osam država iz institucija EU je, navodi on, samo pokušaj održavanja nekakvog privida jedinstva.
I po oceni nekadašnjeg diplomate Zorana Milivojevića EU 8 liči na profilisanje novog tvrdog jezgra EU koje je saglasno u domenu spoljne politike i bezbednosti, u čemu EU do sada nije uspela da učini ozbiljnije korake. Međutim, on smatra da je posebno važno što se ta grupacija sada profiliše, kada predstoji izlazak Velike Britanije iz Unije, kada se formira novi raspored snaga u EU pred predstojeće izbore, kao i pre razgovora o reformisanju EU.
To je pokušaj da se definiše ono šta će sigurno biti njihova politika, a za ostale ćemo videti pa se, kaže Milivojević, u tom smislu može govoriti o koncentričnim krugovima, ili o EU u više brzina.
Oba sagovornika Sputnjika dele mišljenje da oglašavanje EU 8 o kosovskoj siuaciji, i pre nego što je i održana rasprava u Svetu bezbednosti UN, samo govori o glavnom razlogu njihovog oglašavanja. Reč je o nameri da se vrate na međunarodnu scenu, gde ključne odnose kreiraju Amerika, Rusija i Kina.
„Ovo je pokušaj da se uključe tako što će anticipirati svoj stav sa pretenzijama da ga imaju u vidu u SB UN, gde u okviru stalnih članica deluje trio koji je ključan“, kaže Milivojević.
Proroković smatra da je ovo obraćanje EU osmorke više bilo za spoljnu nego za unutrašnju upotrebu, pred predstojeće izbore za Evropski parlament.
„Ovo je pokušaj obraćanja međunarodnoj javnosti, pre svega SAD, Rusiji i Kini, da se pokaže kako evropske zemlje nastupaju jedinstveno, ali to je jalova inicijativa. Može ona nešto da znači, u smislu pritisaka na Srbiju, jer su naši resursi limitirani, ali obraćati se na takav način Vašingtonu, Moskvi i Pekingu na neki način je i besmisleno, jer to prosto ne može da prođe. Oni kao velike sile dobro poznaju kakvo je stanje unutar EU i zato mislim da su ovo jednokratne inicijative koje će se zaboraviti vrlo brzo“, tvrdi analitičar Instituta za spoljnu politiku i privredu.
