Prištinski parlament usvojio je Rezoluciju o pregovorima sa Beogradom, koja predviđa obostrano priznanje, članstvo Kosova u UN, kao i ubrzanje procesa evroatlantskih integracija. Ujedno je osnovan i pregovarački tim koji će taj proces voditi i nadgledati. Ono što je ostalo nejasno je da li se ekipa novih pregovarača iz Prištine sprema za nastavak dijaloga u Briselu ili za nešto drugo.
Profesor dr Dušan Čelić veruje da je ovo donekle proizvod podizanja političkog uloga Prištine, s obzirom da je očigledno da je briselski proces završen — bez krajnjeg rezultata.
„Da ne kažem da je taj dijalog — propao. Očigledno je da je sada u pitanju potraga za nekim drugim formatom. Bojim se da je tehničkim pregovorima kraj i da će se preći na format rešavanja statusnog pitanja Kosova, kaže naš sagovornik.
Čelić primećuje da je ovaj proces sve ubrzaniji i veruje da se Briselu i Prištini, ali i Americi žuri da što pre i kako- tako dođu do konačnog rešenja statusa Kosova.
„Priština nikada nije neku važniju odluku donosila sama, već uvek u nekoj zvaničnoj ili nezvaničnoj koordinaciji sa Vašingtonom. Mislim da je to slučaj i sa ovom odlukom koja je apsurdna, i mislim da nema neku praktičnu vrednost“, dodaje on.
Podsećanja radi, promena formata pregovora nije odobrena ni od jedne relevantne međunarodne institucije, a ne postoji ni pristanak Beograda za tako nešto.
S kim će onda Priština da pregovara u ovom obliku?
„Misim da druge strane za pregovore nema, bar ne na ovakav način kako je Priština zamislila, niti će je biti. Postoji potencijal da vlasti u Prištini i dalje komplikuju Srbima život na Kosovu i vrlo je moguće da se mi bližimo tom nekom drugom formatu u smislu neke međunarodne konferencije ili pak otvorenom uključivanju velikih sila u pregovore — Amerike i Rusije“, kaže Čelić.
Ukoliko bi se priprema ovog scenarija ispostavila kao tačna, naš sagovornik kaže da bi onda trebalo uključiti sporna pitanja celog regiona, kao što je pitanje Republike Srpske.
Da podsetimo, na čelu novog pregovaračkog tima biće Fatmir Ljimaj i Špend Ahmeti, a članovi su Enver Hodžaj, Avni Arifi, Bedžet Pacoli, Mahir Jagdžilar, Dardan Gaši.
Predviđena su i mesta za predstavnike civilnog sektora koji će kasnije biti određeni, dok će dva otvorena mesta sa članove iz pokreta Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova zauzeti Visar Imeri i Dukađin Gorani. Tim se, navodno, sastoji od osam posebnih grupa. Na čelu strukture je „kosovski pregovarački tim“, koji će uključivati i šefove institucija i lidera parlamentarnih stranaka.
Profesionalne grupe uključuju: grupu za pravne poslove, grupu za finansijske i ekonomske poslove, grupu za razgraničenje, grupu za pomirenje, grupu za nestale osobe, grupu za javno informisanje i grupu za implementaciju sporazuma.
Prema izvoru bliskom celom procesu, a što su objavili i kosovski mediji, tim su predložili međunarodni predstavnici.
