Kosovski parlament usvojio je danas paket od tri zakona, čime je omogućena transformacija kosovskih bezbednosnih snaga u kosovsku vojsku.
Pavel Kandelj, naučni saradnik i stručnjak za etničke konflikte Evropskog instituta u okviru Ruske akademije nauka, u izjavi Stoltenberga, ali i reakciji Brisela vidi da Zapad zapravo nije potpuno spreman za ovaj korak.
„U vojnom pogledu, u ovom trenutku i u bliskoj budućnosti ovo ništa ne znači. Za stvaranje prave armije je potrebno vreme i ogromna sredstva, a to naravno ne zavisi od Prištine, već od SAD i NATO-a. Dakle, ako finansijeri to budu hteli, prava vojska će biti formirana, prema proračunima NATO-a, tek za deset godina. Ali ako ne budu hteli, a prema izjavama Stoltenberga i porukama koje stižu iz Brisela, deluje da nemaju ozbiljne namere sa tom vojskom, onda je osnivanje ove armije samo zarad dizanja prašine i zatezanja situacije u regionu“, ističe Kandelj.
Naš sagovornik objašnjava da ako govorimo o formiranju vojske takozvanog Kosova, sa čim se kategorički ne slaže Srbija, kao ni srpsko stanovništvo na Kosovu, onda to znači da je dijalog Beograda i Prištine, na čemu su beskrajno insistirali Brisel i Vašington, ovim potezom stavljen na debeli led.
Aleksandar Pivovarenko, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka smatra da bi odluku o formiranju vojske Kosova trebalo posmatrati u kontekstu čitavog albanskog pokreta u regionu.
„Čini mi se da se formiranje vojske Kosova može staviti u istu ravan sa događajima u Makedoniji u kojoj su se početkom godine desile značajne zakonske reforme, odnosno bila je usvojena Tiranska platforma, koja osim svega ostalog povećava prisustvo Albanaca u oružanim snagama Makedonije. Drugim rečima, ako pogledamo čitav region, vidimo da upravo Albanci sada u različitim državama rade ili na formiranju novih vojnih struktura ili na većem prisustvu u postojećim. Imajući u vidu da se Kosovo graniči sa severom Makedonije, gde živi mnogo Albanaca, stvaranje vojske Kosova može da dovede do promene postojeće situacije u Makedoniji. Osim svega navedenog, ovo je takođe neprijateljski korak prema Srbiji, što će svakako pogoršati situaciju“, ističe sagovornik Sputnjika.
Pivovarenko dodaje da se Moskva orijentiše prema koracima Beograda, stoga Rusija ne može da reaguje agresivnije ili da generalno bude odlučnija nego što to je samo srpsko rukovodstvo. U principu, kaže naš sagovornik, Moskva podržava Beograd i sada je sve na srpskom rukovodstvu i njegovom pristupu (ne)priznavanja Kosova.
Međutim, vojni analitičar Viktor Baranec u izjavi za Sputnjik ističe zabrinutost i smatra da SAD i NATO od Kosova žele da naprave potencijalno bojno polje.
„Znate, mislim da je ovo američko Kosovo pokvaren zub u telu bivše Jugoslavije. Mislim da Kosovo može ponovo postati epicentar, moram to nažalost reći — rata. Nikada se tamo situacija neće smiriti sama od sebe. Takvo bure baruta ne leči vreme“, zabrinut je Baranec.
Naš sagovornik dodaje i da Amerika ne samo da sve dublja pušta korenje u Evropi, već i vrbuje nove države koje su nastale uz najgrublje kršenje međunarodnog prava.
„Licemerno je što istovremeno SAD upiru prstom u Rusiju kada se radi o Krimu. Setite se, predsednik Putin je lepo rekao povodom presedana sa Kosovom: ’Kada nas optužuju da smo okupirali Krim, mi odgovorimo da smo prethodno održali referendum, za razliku od Kosova‘“, zaključuje vojni analitičar.
