Ne treba sumnjati da će ova kampanja biti proširena i na „Turski tok“, konkretno na gasovode koji se Bugarska i Srbija spremaju da grade preko Balkana, kako bi gas iz druge cevi Turskog toka mogao da se transportuje do potrošača u ovim zemljama, Mađarskoj, Austriji i dalje u Evropi.
Kongres SAD jednoglasno usvojio rezoluciju o uvođenju sankcija zbog izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, a poziv je upućen i američkom predsedniku Donaldu Tampu da podrži evropsku energetsku bezbednost kroz diversifikaciju tržišta i smanjenje zavisnosti od Rusije.
I Evropski parlament podržao je prošle nedelje zatvaranje projekta „Severni tok 2“.
Najzanimljivije od svega je da se američki i evropski političari nadmeću ko će sa više argumenata ove gasovode nazvati političkim projektima i okriviti ih da prete evropskoj bezbednosti. Pritom, antiruski nastrojeni političari se utrkuju u dušebrižničkom stavu prema značaju Ukrajine za energetsko snabdevanje Evrope.
Oni su, očigledno je, zaboravili muke evropskih potrošača kada su ih Ukrajinci zima 2006. i 2009. godine stavili bez ruskog gasa.
Otvoreni napadi Vašingtona i Brisela na gasovod „Turski tok“ još nisu počeli ali ne znači da nije bilo i da nema skrivenog „savetovanja“ političara u ovom zemljama. O tome šta možemo očekivati po pitanju ovih gasovoda, a pogotovo balkanskih, koji su ključni za energetsku bezbednost Srbije u današnjoj Energiji Sputnjika Jelica Putniković razgovara sa dr Petrom Stanojevićem, vanrednim profesorom na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
