„Globalni cilj ovog poziva za podnošenje prijava (za grantove) je podrška i jačanje pozicije organizacija civilnog društva, aktivista pokreta za odbranu demokratije i branitelja ljudskih prava koji se bave najvažnijim pitanjima iz oblasti ljudskih prava i demokratije u Rusiji“, ističe se u dokumentu.
Projekat podrazumeva dve grupe, od kojih će prva biti usmerena na „jačanje kapaciteta ruskih organizacija civilnog društva“, a posebno na lokalnom nivou. Evropska unija spremna je da za to potroši 1,5 miliona evra.
Preostala 4,4 miliona evra biće izdvojeno za „jačanje slobode“ ruskih medija, kao i za slobodu okupljanja, slobodu izražavanja mišljenja i informacija, među kojima i na internetu, borbu protiv mučenja, za prava manjina i autohtonih naroda, prava na zaštitu životne sredine i jačanje demokratskih građanskih institucija, navodi se u opisu projekta.
Prema ovom dokumentu, organizacije koje pobede na konkursu takođe će raditi na različitim obrazovnim inicijativama i predavanjima i pružati platformu za alternativni dijalog i debate.
U dokumentu se navodi da se za proširenje geografske pokrivenosti takvog programa preporučuje podržavanje takve aktivnosti, uključujući i u udaljenim oblastima zemlje.
Osim toga, inicijative bi takođe trebalo da uključe i „saradnju sa širom publikom, a posebno sa mladima“.
Prema rečima direktora Međunarodnog instituta za najnovije države Alekseja Martinova, finansiranjem ovakvih projekata, Evropska unija i Zapad u celini podržavaju različite destruktivne organizacije u Rusiji.
Svake godine različite zapadne strukture izdvajaju dovoljno sredstava za finansiranje velikog broja nevladinih organizacija i medija u Rusiji, ali takvi projekti često imaju samo demonstrativan karakter, ističe Igor Šatrov, zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj savremene ideologije.
„Po pravilu se biraju najbolniji problemi, koji su, naravno, prisutni u svakom društvu, a pažnja na njih se akcentuje putem publikacija u različitim medijima, privlačenjem pažnje na ovo pitanje preko javnih i nevladinih organizacija, pri čemu to ima vidan demonstrativni karakter, koji po pravilu ne rešava problem u suštini, već jednostavno usmerava pažnju na njegovo postojanje“, objašnjava ekspert.
Prema njegovim rečima, takvo finansiranje predstavlja način uticaja na javno mnjenje u Rusiji, za šta se koriste kanali kao što su nevladine organizacije i mediji.
„I Evropska unija i zapadne institucije i udruženja koriste različite metode uticaja, kako stvaranje unutrašnje opozicije za podršku kroz takve izvore finansiranja, tako i otvoreni pritisak na vlast koji vidimo u drugim pravcima“, zaključuje Šatrov.
