Na takvu dobit nisu uticale samo cene nafte koje su skočile, nego i letošnja odluka zemalja OPEK+ da povećaju proizvodnju nafte za milion barela dnevno, uključujući i Rusiju koja ju je povećala za 200.000 barela.
Međutim, prošle nedelje su se članice OPEK-a i zemlje van te organizacije dogovorile da se proizvodnja nafte smanji za 1,2 miliona barela dnevno u prvom polugođu iduće godine.
Takve odluke obično dovede do rasta cena „crnog zlata“, ali ovaj put to se nije desilo. Zašto cene ne rastu?
Ruski eksperti to objašnjavaju dejstvima SAD, koje su ozbiljno povećale svoju proizvodnju i postale veliki izvoznik nafte. Trenutno SAD proizvode 11,7 miliona barela sirove nafte dnevno, što znači da konkurišu vodećim svetskim proizvođačima, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju.
Poznato je da Tramp podržava niske cene nafte, jer od toga profitiraju SAD i čak je pozivao OPEK da ne smanjuje proizvodnju, pošto veća ponuda na tržištu znači niže cene „crnog zlata“.
Pojedini ruski eksperti navode da bi Amerikanci mogli da preokrenu situaciju u svoju korist povećanjem proizvodnje nafte. Američki naftaši bi iduće godine mogli da povećaju proizvodnju na između 1,5 i 2 miliona barela dnevno, što je više nego dogovoreno smanjenje zemalja-članica OPEK-a i OPEK+.
„Među ekonomistima postoji izreka: ’Prognozirajte sve, osim cena‘, a kod stručnjaka za naftu ona glasi: ’Prognozirajte sve, osim cena nafte‘. Dakle, na cenu nafte utiče mnogo faktora — političkih i ekonomskih“, kaže za Sputnjik rukovodilac Centra „Međunarodna energopolitika“ Jurij Solozobov.
Međunarodna agencija za rejting „Modis“ očekuje da će svetske cene nafte biti u rasponu od 50 do 70 dolara za barel do 2020. godine. Dogovor OPEK-a i Rusije će balansirati ponudu i potražnju na tržištu i stabilizovati vrednost „crnog zlata“.
Eksperti „Modisa“ su naveli da nedavna nestabilnost cena nafte odražava zabrinutosti učesnika na tržištu zbog slabijeg rasta svetske ekonomije, rasta proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji i Rusiji, pada potražnje, jačanja američkog dolara i „pomešanih“ signalima o sankcijama protiv Irana.
„Što se tiče odluke OPEK-a, tj. OPEK+ taj kartelni sporazum interesuje, pre svega, dva krupna igrača: Saudijsku Arabiju i Rusiju. Saudijska Arabija je sada u opasnosti od javne osude i sankcija zbog slučaja Hašogi, a mi smo na Trampovom nalogu na Tviteru mogli da vidimo koji uticaj SAD imaju na svoje partnere na Bliskom istoku. Rusija je ovde u drugačijem položaju. Ako Saudijska Arabija ima velike mogućnosti da smanji cene, jer je proizvodnja nafte tamo veoma jeftina, zemlja ima ogromne rezerve, ogromne mogućnosti za transport s obzirom na geografski položaj, onda je Rusija u sasvim drugoj poziciji — mi smo vezani za naše cevovode, za proizvodnju i nalazišta koja se nalaze na nepristupačnijim mestima, proizvodi se u težim uslovima… I zbog toga, dugoročno posmatrano, ne treba razmišljati o superprofitima, koje mi trenutno dobijamo i negde ih potrošimo, već treba razmišljati o budućnosti zemlje“, kaže za Sputnjik rukovodilac Centra „Međunarodna energopolitika“ Jurij Solozobov.
Bečki sporazum OPEK-a plus o smanjenju proizvodnje nafte koji je zaključen krajem 2016. godine uticao je na skok cena „crnog zlata“, iako taj sporazum sam po sebi nije imao za cilj povećanje cene barela nafte, već se radilo, pre svega, o izbalansiranosti tržišta. Ipak, Rusija je uspela da izvuče maksimum iz saradnje sa OPEK-om, u koju je do pre samo nekoliko godina malo ko verovao.
Govoreći o profitu koji je Rusija dobila od saradnje sa OPEK-om, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je naveo da su ključnu ulogu u zaključivanju tog sporazuma odigrali predsednik Vladimir Putin i njegovi kontakti sa rukovodstvom Saudijske Arabije.
