Sagovornik emisije „Od četvrtka do četvrtka“ nema dilemu kako Vojska Srbije treba da reaguje.
„Naša vojska treba da se suprotstavi Albancima. Ukoliko to ne učinimo, srpski narod će izgubiti samopouzdanje. Moramo da pokažemo mišiće, jer ovo neće stati. Pretpostavljam da bi moglo da dođe do koordinisanog napada albanskih terorista na Sever KiM i crnogorskih separatista na Srpske crkve u Crnoj Gori“, smatra naš sagovornik.
On dodaje da smo došli u situaciju da treba da budemo zahvalni „okupatoru“ koji je zajedno sa UČK isterao našu vojsku sa Kosmeta, što štiti ono malo preostalih Srba.
„Nema šanse da će oni bilo šta i bilo koga štititi, verovatno će pustiti da se ponovi nasilje koje smo doživeli 2004. godine. Srbija sve vreme govori politički korektnim rečnikom, ali to ne donosi ništa dobro. Velike sile poput SAD i Velike Britanije su mislile da će nas slomiti i da ćemo pristati na kosovsku vojsku, a kada su shvatile da im je plan propao pribegle su brzom rešenju i odustale od svega što su se zalagale, a to je formiranje kosovske vojske po Ustavu“, kaže Raković.
On ocenjuje da su američke zastave na ulicama Prištine poltronstvo koje je veoma cenjena osobina među prištinskim političarima, ali i među crnogorskim separatistima.
„Kosovski lideri su danas veoma opasni, jer su svesni da im ne ide sve kako su zamislili — nisu prošli u Interpolu i povećava se broj zemalja koje povlače priznanje Kosova. Ukoliko to uradi i Egipat, koji je jedna od vodećih zemalja muslimanskog sveta, to bi izazvalo samo domino efekat kojeg se Priština i pribojava.“
Raković je odbacio tvrdnje Ramuša Haradinaja da Rusiji odgovara haos na Balkanu.
Taj istoričar ističe i da je njegova zabrana ulaska u Crnu Goru verovatno doživotna, a hapšenje Nebojše Medojevića i Kneževića doživljava kao potez diktatorske vlasti, što je priznao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Ne treba da se pretvaramo da su odnosi Beograda i Podgorice dobri, oni su katastrofalno loši. Milo Đukanović ima nameru da Srbe koristi samo kao resurs za prevođenje u novi identitet Crnogoraca“, smatra Raković.
„Ukoliko pratimo balkanske turbulencije vidimo da su se slične situacije uvek rešavale ratnim sukobom“, objašnjava naš sagovornik, koji naglašava da ovo nije izjava kojom poziva na rat, naprotiv.
Sa druge strane, Raković ocenjuje da ukrajinski predsednik Petro Porošenko, i pored zapaljivih izjava da je „objavio rat“ Rusiji, zapravo samo puca u prazno i da nema snagu koja je potrebna za taj korak.
„Ukoliko Porošenko izazove rat u Donbasu, onda rizikuje nemire i u ostatku države, što može da dovede do njegovog poraza.“
Srpski istoričar, koji je stručnjak za verska pitanja, kaže da nije očekivao da će Carigradska patrijaršija predati Ukrajini tomos o autokefalnosti uoči pravoslavnog Božića, već da je smatrao da carigradski patrijarh ulazi u proceduru da je nikad ne završi zato što je u obavezi prema Amerikancima, ali da je očigledno ucenjen čim je pristao na taj korak.
„Pretpostavljam da će tomos uručiti Porošenku. Iako je više od pedeset episkopa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve vratilo carigradskom patrijarhu Vartolomeju pozivnicu na ’ujediniteljski sabor‘, on će ipak biti održan, ali se nadam da većina velikodostojnika neće prisustvovati. Ovo je vrlo neprijatna situacija za sve pravoslavne crkve kako podržati Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovske patrijaršije, a istovremeno ne ulaziti u raskol sa Carigradskom patrijaršijom“, zaključuje naš sagovornik.
