Prema memorandumu od 27. januara 1960. godine, u pregovorima o zaključivanju mirovnog sporazuma između Moskve i Tokija trebalo bi uzeti u obzir da američka vojska mora da napusti Japan. Prema rečima Zaharove, tokom razgovora o uslovima, strane će razmotriti sva pitanja, uključujući bezbednost, i uzeti u obzir postojeće diplomatske memorandume, uključujući i onaj iz 1960. godine.
Predstavnica ruskog Ministarstva inostranih poslova je naglasila da datum konsultacija predstavnika diplomatskih resora Japana i Rusije zasad nije određen. Trenutno se dogovaraju pitanja vezana za početak mirovnih pregovora.
Početkom septembra, predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku zaključivanje mirovnog sporazuma bez preduslova između Rusije i Japana do kraja godine. Međutim, Tokio je kasnije saopštio da će nastaviti da insistira na tome da se sporazum potpiše tek nakon rešenja teritorijalnog spora. Istovremeno su politički krugovi Japana i sam Abe ocenili ovaj predlog ruskog predsednika kao izraz njegove želje da se pregovori pomere sa mrtve tačke.
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu rezultirali ničim i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
