Nova rezolucija iz Predstavničkog doma stigla je samo nekoliko dana nakon izjave pomoćnika američkog državnog sekretara za energetske resurse Fransisa Fenona, da SAD smatraju projekat gasovoda pretnjom po evropsku bezbednost i s tim u vezi pozivaju sve strane da se povuku iz njega.
Kako se navodi u obrazloženju američkih kongresmena, „Severni tok 2“ predstavlja isključivo politički instrument za vršenje pritiska na Evropu, a ne komercijalni projekat, kako se taj gasovod predstavlja javnosti.
Budući da postoji čitav niz zemalja Evropske unije koje taj projekat podržavaju, a tu je pre svih Nemačka, postavlja se pitanje kakvim to mehanizmima Evropska unija raspolaže kako bi se izborila sa ograničavajućim merama kojima Amerika preti.
Analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov tvrdi da Evropa uspešno odoleva američkim merama već neko vreme, te je podsetio na situaciju iz avgusta 2017. godine, kada je usvajan sličan zakon o sankcijama, te se tada govorilo da će biti uvedena zabrana bilo kojeg vida finansiranja, odnosno kreditiranja novog gasovoda iz Rusije u Evropu.
„Međutim, Evropljani su aktivno lobirali za svoje interese i na kraju je završna verzija dokumenta glasila da američki predsednik samo ’ima pravo da‘, umesto ’mora da‘. I do danas te sankcije nisu uvedene zahvaljujući trudu Evropljana koji time šalju vrlo jasan signal Amerikancima, da će uvođenje sankcija po tom pitanju suštinski pokvariti međusobne odnose“, objašnjava Juškov.
On takođe tvrdi i da je jedan od razloga što je kasno za uvođenje tih mera činjenica da se izgradnja gasovoda već realizuje i to u tri pravca — u ruskim, nemačkim i finskim vodama.
„Jedno je kada se sankcije uvode protiv samog gasovoda i kada se guraju klipovi u točkove još u fazi razmatranja mogućnosti izgradnje, a sasvim je drugo kada je novac već izdvojen, kada se cevi već postavljaju po morskom dnu“, ističe Juškov.
Prema njegovim rečima, šansa da se zabrani izgradnja tog gasovoda već je propuštena, a jedino što Amerikanci još mogu da pokušaju da urade, jeste da utiču na Evropljane da oni sami uvedu sankcije na kupovinu gasa koji bude tekao tim cevima, iako je mala šansa da će Evropljani na to pristati.
Pored gasovoda, Evropa se našla u još jednom problemu zbog američkih sankcija, a reč je o saradnji sa Iranom. Međutim, Juškov ukazuje da je to još komplikovanije pitanje, jer bez obzira na to što je EU sa jedne strane usvojila zakon o zaštiti evropskih kompanija koje rade u Iranu, ipak je većina evropskih kompanija zbog američkih mera morala da napusti tu zemlju.
Jedino što je EU sada smislila, radi zaštite od sankcija nametnutih Iranu, jeste prekid obračuna u dolarima, kao i rad evropskih kompanija preko posrednika. Drugim rečima, nekakve manje kompanije će kupovati iranske energente i potom ih preprodavati na evropskom tržištu, a dolar se neće koristiti u obračunima i plaćanjima, ukazuje ruski stručnjak.
Po pitanju nove rezolucije Kongresa SAD oglasio se i Kremlj, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da u tom dokumentu ne vidi ništa novo.
„Sličnu stvar je već saopštio i sam američki predsednik, kao i tamošnji spoljnopolitički resor, ali sa tim se ne slažemo, jer reč je o pokušajima da se negativno utiče na čisto komercijalni projekat koji je u interesu Rusije kao izvoznika, i Evropske unije kao korisnika“, poručio je Peskov.
