Klub koji je bio i danas je rasadnik „kadrova“ najuspešnije srpske reprezentacije, bije bitku da obezbedi mazut za grejanje bazena, dok je istovremeno u sporu sa beogradskom opštinom Voždovac, koja je podnela tužbu za iseljenje Partizana iz Sportskog centra Banjica.
Rukovodioci Partizana upozoravaju da bi okončanjem sudskog procesa, bez obzira što imaju „papire“ o trajnom korišćenju bazena, moglo doći do gašenja kluba.
Situaciju u vaterpolo klubu Partizan pevač Partibrejkersa Zoran Kostić Cane prokomentarisao je rečenicom: „Dobro da imaju vodu.“ A to što je Partizan pozvao donatore da u toku grejne sezone doniraju po 3.000 dinara mesečno za grejanje bazena, Cane je rekao da je strašno to što oni prose.
Naše društvo je polarizovano po pitanjima politike i sporta i to se najbolje vidi na primeru vaterpolista Partizana, najcenjenijeg vaterpolo kluba u Evropi, kaže za Sputnjik dugogodišnji sportski novinar Aleksandar Ostojić.
„Nažalost, ’katanac‘ se nadvio nad sudbinom Partizana“, kaže Ostojić.
Iako ne zna kakvi su bili ugovori Partizana o besplatnom korišćenju bazena, sve to ga podseća na slučaj sa fudbalskim klubom Partizan i njihovim stadionom koji je svojevremeno dobijen od vojske, a sad vojska traži da se vrati, ili da Partizan plaća neke pare.
„Mnoge stvari se rade na radost nekih navijača Crvene zvezde i na žalost navijača Partizana, a mi koji volimo i Crvenu zvezdu i Partizan podjednako, mi smo ožalošćena strana“, kaže naš sagovornik.
Ostojić ističe da se ne samo u sportu lako odričemo institucija, isto kao što se lako odričemo i važnih ličnosti. Zato su i mnogi klubovi ugašeni.
Neki su bili veštačke tvorevine, ali neki kao Partizan u vaterpolu nisu, nego su bili prave institucije koje su priznate u Evropi i u svetu, čak toliko priznate, da jedan bazen u Beogradu nosi ime Milana Galeta Muškatirovića, legendarnog golmana Partizana.
„I mnogi su skloni da nipodaštavaju taj Partizan i njegove nekadašnje uspehe, da kažu — to je bilo u vreme komunizma, ovog ili onog režima, država je davala ovoliko ili onoliko para… Da, država je davala pare, ali za te pare neko je napravio svetske igrače i asove, a za te iste pare neko je napravio katastrofu od kluba i pokrao te pare“, naglašava Ostojić.
Prema njegovim rečima, „veštačke tvorevine“ su klubovi za jednokratnu upotrebu, a tipičan primer je bio vaterpolo klub Crvena zvezda, koji je jedno vreme imao sve beneficije od države, a onda je našao i jakog sponzora u liku moćnog političara.
Crvena zvezda je jedne sezone pokupovala najbolje evropske igrače, naše igrače koji su igrali širom Evrope, dovela ih u Beograd, napravila „fajnal four“ u Beogradu i na tom „fajnal fouru“ osvojila prvenstvo Evrope.
RT #partizan #vaterpolo pic.twitter.com/ZhH0eCMHon
— Vaterpolo klub Partizan (@officePartizan) November 29, 2018
„Bila je prvak Evrope i posle toga se rasturila. Više to nije ona ista Crvena zvezda. Mislim da su sada drugi ili treći u državi i daleko su od evropskog vrha. Slična situacija je bila i sa vaterpolo klubom Bečej. Tu su neke političke strukture nabavile novac, napravile veštački klub koji je bio prvak Evrope, a posle toga se raspao, nema ga danas nigde“, podseća Ostojić.
Sličnih situacija bilo je i u fudbalu, a osim primera Obilića „koji svima bode oči“, navodi i Mladost iz Lučana, klub koji je pre petnaestak godina ušao u Prvu ligu kad ga je „pogurao“ u to vreme visoki funkcioner SPS-a. U prvoj ligi nastupao je i klub Milicionar, kojeg je finansirao MUP Srbije.
Međutim, upozorava Ostojić, ima i kontraprimera — da su klubovi sa ogromnom tradicijom i ugledom potpuno ugašeni ili devalvirani.
Jedan od njih je OFK Beograd, koji je bio četvorostruki pobednik kupa velike Jugoslavije, a koji danas tavori u trećoj srpskoj ligi. Možda najbolji rukometni klub svih vremena — Metaloplastika iz Šapca, dvostruki evropski prvak, danas tavori u srpskoj ligi.
Ostojić dodaje i da je „region“ pun sličnih primera. Tako trostruki evropski prvak u košarci, Jugoplastika iz Splita, tavori u hrvatskoj ligi, kao i zagrebačka Cibona, koja je takođe bila na evropskom tronu, a prvi prvak Evrope sa prostora Jugoslavije, sarajevska Bosna, danas ni ne postoji.
Na drugoj strani, imamo primere uspešnih veštačkih klubova, a „najbolji i najrečitiji primer“ je košarkaški klub Cedevita iz Zagreba.
„Tu je jedan bogat čovek Tedeski, vlasnik fabrike Cedevita, uložio velike pare i napravio klub koji je među četiri najjača u ABA ligi, a jedino što mu nedostaje je publika. Cedevita sve utakmice igra na gostujućem terenu, jer i kad igra u Zagrebu, okupi se 50 ili sto ljudi i to je znak koliko veštački klubovi znače ljudima“, zaključio je Ostojić.