Odgovor Bosne i Hercegovine na uvođenje carine od 100 odsto na robu od strane privremenih prištinskih institucija mogao bi da bude zahtev za isključenje Kosova iz CEFTA sporazuma.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović izjavio je tim povodom da nema potrebe da se poseže za kontramerama, ali da bi odgovor BiH mogao da bude zahtev za isključenje Kosova iz sporazuma koji garantuju slobodnu trgovinu, ali i suspenziju iz SSP-a (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU).
Čini se da je odnos bošnjačkog dela Bosne i Hercegovine i vlasti u Prištini ozbiljno narušen zbog — Srba. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je otvoreno rekao da su takse na srpske proizvode pritisak na Srbiju da prizna Kosovo, ali isto tako i na Sarajevo da uradi isto. S obzirom da u Sarajevu svaka odluka mora da se donese kosenzusom predstavnika sva tri naroda, Bošnjaka, Srba i Hrvata, u ovoj situaciji za Sarajevo koje bi rado učinilo Prištini, priznanje Kosova je nemoguće.
Međutim, iako je jedna od prvih izjava hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića bila da bi priznao Kosovo, odluka Prištine o povećanju taksi za BiH naišla je na opštu osudu.
Priština je od zvaničnog Sarajeva dobila odgovor uz podsetnik da Kosovo ulaskom u CEFTA prihvatilo i činjenicu da BiH u tom trenutku nije priznala Kosovo, kao i da priznanje ne može biti uslov za slobodnu trgovinu.
U BiH se inače naveliko zbraja šteta od povećanja taksi, a s obzirom da je, prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, za deset meseci ove godine izvoz robe na Kosovo bio vredan 131,53 miliona maraka. Ukupna robna razmena između Republike Srpske i Kosova za isti period iznosila je oko 33 miliona KM, od čega je izvoz iz RS 31 milion maraka. Dakle, šteta će tek da se zbraja.
Politikolog Stevica Deđanski zato nije iznenađen ovakvim stavom Sarajeva po pitanju prištinskih taksi.
„Samo pozivanje od strane BiH vlasti u Prištini da preispitaju svoju odluku pokazuje dve stvari: uticaj koji ima sadašnji predstavnik Republike Srpske u Savetu ministara BiH jer iznad svega štiti interese srpskog naroda. Druga stvar je principijelan stav BiH u ovoj situaciji, koji u ovoj varijanti ne štiti Srbiju već međunarodno pravo i ugovore. Znači, ako neko prihvati neku obavezu ugovorom, ona mora da se poštuje. Stoga na ovom primeru niko ne može da kaže da se neko svrstao na stranu Srbije, pa da kažu da podržava jednu stranu. Ne! Ovo je stvar međunarodnog prava“, objašnjava Deđanski.
I pored ovoga, naš sagovornik smatra da niko iz međunarodne zajednice neće reagovati tako što će isključiti Kosovo iz CEFTA sporazuma ili im eventualno suspendovati SSP, jer, kako kaže, da su to hteli, to bi odmah uradili.
U svakom slučaju Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović namerava da na zasedanju EU 17. decembra o svojim zahtevima obavesti komesara za susedsku politiku i proširenje Johanesa Hana i visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini.
Da li je moguće da Kosovo bude izbačeno iz ovog sporazuma ili bar sankcionisano i ko to treba da uradi?
Ekonomista Mahmut Bušatlija objašnjava za Sputnjik da sve zavisi od toga kakav je sporazum teritorija Kosovo-Unmik potpisala sa CEFTA. U principu, kaže on, teško da bi bilo koja država iz regiona mogla da utiče na to da Kosovo bude sankcionisano zbog ovog postupka, ili izbačeno, i zato prst upire na Evropsku uniju.
„Inspirator za nastajanje CEFTA je bila Evropa. I ona je na neki način garant toga jer je to bio jedan od uslova da se sa bilo kojom državom regiona, osim sa Slovenijom, počne ozbiljnije pregovarati. Zato bi Evropa morala da stane iza toga“, objašnjava naš sagovornik.
Bušatlija dodaje da od svega ovoga Priština ima najviše štete, i to ne samo na ekonomskom planu već i na političkom. „Niko u svetu ne želi da sarađuje sa nekim ko ne poštuje međunarodne sporazume“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
