Nekadašnji novinar Pašinjan predvodio je masovne ulične proteste protiv korupcije i nepotizma u aprilu ove godine, koji su doveli do kraja desetogodišnje vladavine Serža Sargasjana.
On je na vlast došao posle „plišane revolucije“, ali je u oktobru podneo ostavku kako bi parlament u kom nema većinu mogao da bude raspušten i kako bi bili raspisani prevremeni izbori.
Četrdesettrogodišnji Pašinjan sada ima parlamentarnu većinu za sprovođenje programa suzbijanja korupcije i reforme privrede. Zbog toga Jermeni očekuju da će posle mirne „plišane revolucije“ uslediti „ekonomska revolucija“ u zemlji.
Međutim, eksperti su uvereni da Pašinjan nema samo jednu, nego dve „Ahilove pete“ – spoljnu politiku i problem Nagorno-Karabaha.
Pašinjan je obećao da će produbiti odnose sa SAD i EU, ali i sa Kinom, Iranom i Gruzijom, ali je i više puta rekao da će održati bliske odnose s Moskvom.
Iako neki ruski i jermenski mediji predviđaju da će se odnosi Jerevena i Moskve pogoršati, jer u novoj podmlađenoj garnituri političara ima mnogo onih koji su više okrenuti prema Zapadu, Pašinjan tvrdi da saveznički strateški odnosi sa Rusijom ostaju prioritet za jermenske vlasti.
„Dogodio se planirani fenomen – on traje od aprila ove godine i sada je dobio ustavni epilog. Moramo imati na umu da se naglo promenio odnos u društvu, koji je dugo vremena povezivao svoju budućnost sa podrškom Rusije i Evrazijskim ekonomskim savezom i pružanjem bezbednosti od strane ODKB-a radi opstanka republike. Ali stalna ekonomska stagnacija i opšte nezadovoljstvo doveli su do revolucije, koja u principu nosi elemente geopolitičkog zaokreta evroatlantske orijentacije. Jermensko političko rukovodstvo je pokušalo da sačuva osnove odnosa sa Rusijom, što je rezultiralo veoma specifičnim političkim tokovima, koje su karakterisale velike promene u zemlji, otvorena borba protiv korupcije, okretanje ka Zapadu i očuvanje osnovnih odnosa sa Moskvom, što je postalo jasno i na nedeljnim izborima“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Andrej Suzdaljcev.
Ekspert je uveren da će Pašanjin istovremeno pokušati i da sačuva podršku Moskve.
„Jermenija uzima u obzir činjenicu da ona sada neće preživeti bez podrške Rusije i njenih saveznika, dok su jermenska vlada i sam Pašinjan predstavnici druge geopolitičke porodice. Njemu će narednim godinama biti veoma teško da poveže ove glavne oblasti svoje delatnosti. On će pokušati da drastično promeniti situaciju u Jermeniji prema evropskom modelu, što je veoma teško, jer je to korumpirana zemlja sa klanskim sistemom političkog života. Otuda drugi pravac — Pašinjan će aktivno razvijati odnose sa Evropom i SAD, nastojaće da im bude blizak, a u tome će mu pomagati jermenska dijaspora. Međutim, u isto vreme pokušaće i da očuva podršku Moskve. To je veoma slično sa budućnošću Belorusije, gde takođe postoje takve tendencije — oni pokušavaju da uđu u zapadni svet, ali da zadrže svu podršku Moskve. To je ono što nije uspelo u Ukrajini.“
Rusija ubedljivo zauzima prvo mesto među ekonomskim partnerima dve zemlje i najveći je investitor u jermensku privredu. Odnosi dve zemlje se razvijaju u svim sferama, uključujući vojnotehničku saradnju, ekonomiju i energetiku.
Što je veoma važno, Moskva ima značajan uticaj i na Jermeniju i na Azerbejdžan — dve zemlje već tri decenije imaju teritorijalni spor oko Nagorno-Karabaha, provincije koja je bila u sastavu Azerbejdžana, a čiju su nezavisnost početkom devedesetih proglasili Jermeni koji su živeli u toj oblasti. Baku je posle vojnih sukoba 1992-1994. izgubio kontrolu nad tom teritorijom, a dve zemlje imaju zamrznuti konflikt kojem se ne nazire kraj.
Ruski vojnici čuvaju granicu između Turske i Jermenije, a uz to je i ruska 102. vojna baza, koja se nalazi u Gjumri, važan deo sistema bezbednosti te zemlje. Dakle, postojanje te baze odgovara nacionalnim interesima Jermenije i samim tim je Rusija veoma važan partner toj zemlji.
Očekuje se da će Pašinjan početi da stvara kontakte sa Zapadom, sa EU i SAD, gde je jaka jermenska dijaspora.
Ne treba zaboraviti odnose Jerevana sa Ankarom. Jermenija ima dve zatvorene granice — sa Turskom, koja se solidariše sa Azerbejdžanom po pitanju Nagorno-Karabaha, a takođe i sa Azerbejdžanom.
Međutim, Jermenija igra veoma važnu ulogu za SAD i EU i njihove interese u tom regionu. Zemlja se graniči sa Turskom na Zapadu, sa Iranom na istoku, a samo je Gruzija deli od Rusije. Ona je i zemlja-partner NATO-a i učestvuje u dve misije Alijanse – na Kosovu i Avganistanu, a istovremeno je i zajedno sa Rusijom članica ODKB-a.
Glasači kažu da se nadaju da će Pašinjan moći da ostvari ambiciozne promene koje je obećao. Oni očekuju više slobode, nezavisnosti, socijalne i ekonomske reforme i mir i veruju u procvat zemlje i njen brz razvoj.
Posebna pažnja u programu bloka „Moj korak“ posvećena je demografskim problemima, a autori programa obećavaju da će u narednih 20 godina udvostručiti broj stanovništva, koga sada ima manje od tri miliona. Za rešavanje ovog problema planirana se zaustavljanje odliva stanovništva, repatrijacija i sprovođenje strategije za podsticanje rađanja.
Pobeda koalicije „Moj korak“ je bila očekivana, mada je bila zabeležena slabija izlaznost nego ranijih godina.
Bivša vladajuća, a sada opoziciona Republikanska partija, prvi put u istoriji nije ušla u parlament. Ona je sakupila svega 59 hiljada glasova, ili 4,7 odsto, čime je ostala ispod cenzusa, koji je bio pet odsto.
Takođe, po prvi put u zemlji održani su i vanredni parlamentarni izbori. Na njima su učestvovala dva bloka i devet partija.
Blok „Moj korak“ sakupio je 884,4 hiljade glasova ili 70,45 odsto. Na drugom mestu se našla partija „Procvat Jermenije“ sa 8,37 odsto (103,8 hiljada). Na trećem mestu je partija „Svetla Jermenija“ sa 6,37 odsto (nešto više od 80 hiljada).
