Sporazum je postignut minulog petka, nakon što je, dan ranije, ruski ministar energetike Aleksandar Novak morao da odleti u Sankt Peterburg na konsultacije sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Ovaj dogovor treba da zaustavi pojeftinjenje nafte, jer su cene od početka oktobra pale za trećinu. Uz to, da podsetimo, američki predsednik Donald Tramp je pozvao članice OPEK-a da suspenduju Sporazum o sniženju proizvodnje nafte, kako bi sačuvala niske cene goriva.
„Daj bože da OPEK zadrži postojeće količine nafte na tržištu. Svetu ne treba skupa nafta, on ne želi visoke cene!“, napisao je Tramp na Tviteru.
Ali, naftaši nisu baš bili oduševljeni Trampovim upozorenjima.
„Amerika nije u poziciji da nam govori šta treba da radimo. Ne treba nam dozvola da smanjimo proizvodnju“, rekao je saudijski ministar energetike Halid el Falih a Bidžan Zanganeh. Iranski resorni ministar je bio još oštriji: „Amerikanci bi trebalo da znaju da OPEK nije u sastavu njihovog ministarstva energetike“.
I, nakon dogovora nafta je odmah poskupela — za oko 5 odsto.
Krug se ponovo zavrteo. Ovaj dogovor važiće narednih pola godine.
Saudijska Arabija, Rusija i Amerika zajedno proizvode oko 36 miliona barela sirove nafte dnevno, što čini oko 40 odsto svetskog konzuma, dok ostale članice OPEK-a, izuzimajući Saudijsku Arabiju, proizvode svega 30 odsto globalnih potreba. Ovakva postavka sugeriše da odgovor na sve nejasnije pitanje kretanja cena nafte i, posledično, prirodnog gasa, ne treba tražiti unutar OPEK, niti u ad hok savezništvu OPEK-a, već u trouglu tri najveća proizvođača — Saudijske Arabije, Rusije i Amerike.
Uz najavu jednog od osnivača OPEK-a — Katara, da će napustiti ovaj kartel, sve je izvesnije da će Organizacija zemalja proizvođača nafte biti suočena sa tranzicijom.
A gde će ta katarza odvesti i proizvođače nafte i potrošače, u „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Nebojšom Ćulumom, članom Izvršnog odbora strukovnog udruženja Srpske naftno-gasne asocijacije i stručnim saradnikom Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.
