„Želimo da ovaj globalni trgovinski sistem ostane otvoren, da se sačuva. Naravno, tome ne doprinose postupci Vašingtona, koji je već prekrojio severnoameričku zonu slobodne trgovine i odbio Transpacifičko partnerstvo“, rekao je Lavrov u intervjuu za kazahstansku novinsku agenciju „Habar“.
Prema njegovim rečima, teško je reći šta će ga zameniti.
„Naše američke kolege očigledno smatraju da njihova ekonomska moć, kako je rekao američki predsednik Donald Tramp, dozvoljava da se sva pitanja rešavaju samostalno, a da se ne vodi računa ni o kakvim multilateralnim strukturama i da se ni ne pokušava da se ispune obaveze koje su Sjedinjene Američke Države ranije prihvatale, a koje ova administracija sada odjednom smatra zastarelim“, rekao je ministar.
Ruski ministar je pri tome ubeđen da će američka administracija na kraju shvatiti da je potrebno da se „radi kolektivno i ipak poštuju pravila koja smo više decenija ustanovljavali za Svetsku trgovinsku organizaciju“.
Rusija nema nameru da rešava trgovinske probleme stajanjem na bilo čiju stranu u trgovinskom ratu između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, smatra Lavrov.
„Mi se pre svega brinemo o interesima Rusije. Iako trgovinski ratovi, čak i ako učestvujete u njima, nikome ne donose koristi. Bavimo se ekonomskim interesima Rusije i naših partnera u integracionom Evroazijskom ekonomskom savezu“, objasnio je Lavrov.
On je napomenuo da je Kina vodeći trgovinski partner Rusije, kao i da sa Pekingom ove godine trgovinski obim iznosi blizu 100 milijardi dolara.
Šef ruske diplomatije je dodao da Rusija ima partnere i na evropskom prostoru i u Evroazijskom ekonomskom savezu.
„Partner poput Irana takođe je pod veoma teškim američkim sankcijama. Međutim, mi ne želimo da razmatramo sve ove probleme stajanjem na nečiju stranu u trgovinskom ratu, već preko legitimnih pravnih procedura Svetske trgovinske organizacije, što mi već i radimo“, naveo je Lavrov.
Trgovinski rat između SAD i Kine počeo je nakon što su 6. jula na snagu stupile uzajamno povećane carinske tarife između tih država. Vašington je uveo carinu od 25 odsto na uvoz 818 proizvoda iz Kine, ukupne vrednosti 34 milijarde dolara godišnje. Kao kontramere Peking je istog dana uveo carine u iznosu od 25 odsto na uvoz jednake količine američkih proizvoda.
Krajem septembra stupile su na snagu nove američke carine od 10 odsto za robu iz Kine ukupne vrednosti od 200 milijardi dolara godišnje. Peking je odgovorio carinama od pet i deset odsto na američki uvoz u vrednosti od 60 milijardi dolara.
Američki predsednik Donald Tramp je povodom trgovinskog rata sa Kinom izjavio da ne isključuje mogućnost uvođenja dodatnih carina na neke kineske proizvode u vrednosti od 267 milijardi dolara, uključujući i na komponente za „ajfon“, ukoliko ne bude sklopljen dogovor sa Kinom.
