Rustem Mustafa, komandant terorističke OVK za Podujevsku oblast, poznat i po ratnom nadimku „komandant Remi“, biće među prvima koji će se pojaviti pred Specijalnim većem u Hagu, osnovanim za zločine koje je počinio OVK.
Njegov advokat je potvrdio da će se Mustafa 14. janura pojaviti u Hagu, ali na razgovoru, dok prištinska „Koha“ njegov odlazak smešta u kontekst prvooptuženog od strane ovog suda.
S obzirom na to da je reč o nekome ko slovi za veterana OVK, bivšeg komandanta jedne od albanskih jedinica iz kojih je kasnije i formirana ova teroristička organizacija, postavlja se pitanje — ko od kosovskih Albanca treba da strepi od njegovog iskaza u Hagu?
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, koji je formirao Radnu grupu za prikupljanje dokaza i činjenica o zločinima OVK nad srpskim narodom, kaže da Mustafa pre svega treba da strepi sam za sebe, zbog onoga što je činio.
„On je bio komandant operativne zone Lab. Zločini koji su se tamo dogodili su po komandnoj odgovornosti njegovi. Tu su svakako i Hašim Tači, kao neka vrsta političkog komandanta OVK, i Agim Čeku, kao vojni komandant. I oni savim sigurno snose odgovornost. Međutim, mislim da je Remi tužilaštvu interesantan pre svega zbog velikog broja ilegalnih zatvora koji su se nalazili u njegovoj zoni odgovornosti“, smatra Drecun.
On podseća da postoje dokumenti, koje je i sam pokazivao, OEBS misije koja je obilazila te zatvore, koji su bili u zoni odgovornosti Mustafe. Drecun ukazuje i na dokument koji govori o tome da su u jednom od tih zatvora bila dvojica srpskih novinara.
„Mislim da je on njima definitivno zbog zatvora ’interesantan‘, i da bi zato mogao da se nađe na optužnici“, uveren je Drecun.
Mustafa je i 2008. godine pomenut u izveštaju nemačke savezne obaveštajne službe koji je u decembru iste godine objavio Vikiliks i u kojoj je bio naznačen kao osoba koja je kontrolisala region Laba, i kao jedan od najuticajnijih komandanta OVK.
Posle raspuštanja OVK, oktobra 1999, i formiranja Kosovskog zaštitnog korpusa KZK pod kontrolom međunarodnih snaga, Mustafa biva imenovan za komandanta „petog odreda“ zaduženog za oblast Lab, a kasnije i komandanta šeste oblasti.
On nikada nije završio vojne škole, a Agim Čeku ga je imenovao za generala KZK-a. Mustafa je poreklom iz sela Prepolac kod Podujeva, a prema podacima BIA, „terorističkim aktivnostima počeo je da se bavi 1989, u okviru ilegalne grupe NPRK“. On se 1998. priključio štabu OVK za područje Lab — tzv. 5. operativna zona, gde je prvo bio zamenik, a potom i komandant.
Jedinice pod njegovom naredbom izvršile su više terorističkih napada na pripadnike vojske i policije, ali najčešće na srpske civile, a napadali su i albanske civile. Na osnovu izjava članova porodica ubijenih Albanaca Agima Muslijua, Aljuša Kastratija, Idriza Svarče, Drite Voce, kao i svedoka ovih ubistava Envera Sekirača, Unmik je 11. avgusta 2002. uhapsio Rustema Mustafu.
Međunarodno veće Okružnog suda u Prištini 2003. osuđuje ga na 17 godina zatvora. Vrhovni sud Kosova je 2005. poništio presudu i naložio novo suđenje na kojem je 2013. Mustafa osuđen na četiri godine zatvora. Apelacioni sud u Prištini potvrdio je u novembru 2015. prvostepenu presudu. Mustafa je bio uhapšen i 2001. jer je, iako suspendovan, na stadionu u Prištini viđen u uniformi KZK, ali su za njega svedočili Bajram Redžepi, Agim Čeku i Hašim Tači.
Prema podacima više policija, Mustafa, osim što je kao komandant OVK kontrolisao teritoriju Laba, formirao je i kriminalnu organizaciju koja kontroliše ovu oblast. Osim u našoj službi bezbednosti, on je u službama zapadnih zemlja označen kao jedan od glavnih organizatora terorističkih akcija od početka 2001. na KiM, u Makedoniji i opštinama na jugu centralne Srbije — Bujanovcu, Medveđi i Preševu.
U Labu, koji obuhvata opštine Gnjilane, Vitina i Kačanik, deluje klan Suma, usmeren na aktivnosti vezane za krijumčarenje droge, pre svega. Mustafa i njegova kriminalna organizacija, kako se navodi u više izveštaja, kontrolišu transport heroina i marihuane preko ove teritorije.
On je uspostavio bliske kontakte sa osobama koje kontrolišu transport droge iz Albanije i Turske preko KiM ka Evropi. Jedan od najgorih terorističkih napada izveden je pod njegovom komandom. Godine 2001. u blizini sela Livadice kod Podujeva, detonirana je bomba ispod autobusa „Niš ekspresa“ i ubila 11 putnika srpske nacionalnosti.
Za Mustafin terorizam se znalo i u SAD. Odlukom američkog predsednika Džordža Buša od 29. juna 2001. u Federalnom registru SAD (knjiga 66, broj 126), Mustafa dospeva na listu ljudi koji predstavljaju „pretnju miru na zapadu Balkana i međunarodnim snagama u regionu“.
Inače, Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo su institucije koje su formirane zakonom usvojenim u Skupštini Kosova 2015. godine kao rezultat izveštaja švajcarskog senatora Dika Martija koji je 2011. godine prihvaćen kao dokument Saveta Evrope.
