Sirijska provincija Dejr el Zor se nalazi na istoku zemlje, na granici sa Irakom. Upravo ovde je i počeo rat pre osam godina, mnogo pre formiranja terorističke organizacije DAEŠ. Iako se zapadna Sirija smatra značajnijom teritorijom zbog koncentracije velikih gradova, infrastrukturnih i industrijskih objekata, na istoku zemlje se nalazi trećina svih sirijskih zaliha nafte i gasa.
„Dejr el Zor ima veliki značaj i kontrolišu ga snage koje su od početka ustale protiv Bašara el Asada. One imaju različita imena, ali su im gazde Zapad i Amerikanci. Profit od nalazišta nafte većinom ostvaruju snage koje se bore protiv Asada i kompanije koje indirektno kontrolišu Amerikanci. Zbog nafte je i počeo rat u Siriji“, objašnjava za Sputnjik ruski ekspert za Bliski istok Mais Kurbanov.
Amerikanci inače kontrolišu skoro sve strateške objekte u ovoj provinciji, osim istoimenog glavnog grada Dejr el Zora, koji je pod kontrolom vlade u Damasku.
„U Dejr el Zoru se ništa ne pomera. Zemlja se ruši, komunikacije se ne obnavljaju. Međutim, naftni sektor nije ni taknut. Ko god da ratuje, on se ne dira. Kada su stručnjaci otkrili da se tamo nalaze velike zalihe nafte, koalicija je odmah usmerila pažnju na ovu oblast“, objašnjava ekspert.
Zalihe nafte u ovoj arapskoj provinciji procenjuju se na 2,5 milijardi barela, pa ima mnogo zainteresovanih da uzmu parče ovog kolača. Međutim, svi akteri u ovoj igri u Dejr el Zoru se nalaze u pat-poziciji: jedni fizički kontrolišu naftna polja, dok drugi kontrolišu komunikacije.
Konkretno, Amerikanci i Kurdi danas kontrolišu sva nalazišta nafte i gasa u ovoj provinciji, ali gde god se nalaze energenti, tu se odmah pojavljuju i različite grupe terorista koje pokušavaju da preuzmu kontrolu nad njima. Pošto se oni nalaze u blizini granice sa Irakom, koja je vrlo „porozna“ za militante, često dolazi do žestokih sukoba u koje je prinuđena da se umeša i američka avijacija kako bi spasla svoje „štićenike“. U skoro svakodnevnom bombardovanju gine na desetine civila. Koliko je situacija ozbiljna pokazuju i izveštaji da koalicija koristi i fosforne i kasetne bombe tokom izvođenja operacija. S druge strane, očigledno je da teroristi koriste civile kao živi štit u borbi za bogata nafta polja.
Međutim, Kurdi, iako kontrolišu naftna polja, ne mogu da izvuku veći profit iz toga jer infrastrukturu kontroliše Asad: izvoz na međunarodno tržište može da ide samo preko luka u Sredozemnom moru — Latakije i Tartusa. Možda bi mogao da ide i preko Turske, ali pošto se nalaze na ratnoj nozi sa Redžepom Tajipom Erdoganom, taj put im je zatvoren. Ostaje im mogućnost da se obrate zvaničnom Damasku za pomoć.
Sirija, koja je do 2011. godine od nafte dobijala najviše prihoda (oko 50 odsto budžeta zemlje), danas je od izvoznika postala uvoznik nafte — nedostatak za pokrivanje sopstvenih potreba nadomeštava uvozom iz Irana.
